Press Cliping

Fri22092017

Poslednje izmene08:13:10 AM GMT

Back O fakultetu Press Clipping

Press Cliping

Mašinski fakultet u Kragujevcu promenio naziv

  • PDF

svetlostIzvor: Svetlost

PROCEDURA promene naziva Mašinskog fakulteta u Kragujevcu u Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu završena je donošenjem odluke Vlade Republike Srbije na sednici održanoj 28. jula 2011. Odluka o promeni naziva predstavlja formalno potvrđivanje prerastanja Mašinskog fakulteta u Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu u okviru Univerziteta u Kragujevcu, imajući i u vidu da su postojeći studijski programi i studijski programi koji se pripremaju za akreditaciju, kao i oblasti naučno-istraživačkog rada na Fakultetu odavno prerasli okvire koji pripadaju mašinstvu, kao jednoj od inženjerskih oblasti.
Fakultet je trenutno angažovan na pripremi dokumentacije za akreditaciju novih studijskih programa:
- Automobilsko inženjerstvo (osnovne i master studije sa modelom 3 + 2) - Ovaj studijski program se uvodi u saradnji sa FIAT Srbija i Politehnikom iz Torina za potrebe automobilske industrije;
- Urbano inženjerstvo (osnovne četvorogodišnje studije),
- Energetsko inženjerstvo (obnovljivi izvori energije)
- Bio-medicinsko inženjerstvo (doktorske studije).
Fakultet je dobio i novi TEMPUS projekat koji podržava razvoj novih studijskih programa Automobilsko inženjerstvo i Urbano inženjerstvo .

FAKULTET INŽENJERSKIH NAUKA – UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

  • PDF

stakleno-zvono-logoIzvor: Stakleno zvono

MAŠINSKI FAKULTET U KRAGUJEVCU PROMENIO NAZIV U: FAKULTET INŽENJERSKIH NAUKA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

Procedura promene naziva Mašinskog fakulteta u Kragujevcu u Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu završena je donošenjem odluke Vlade Republike Srbije na sednici održanoj 28. Jula 2011. Odluka o promeni naziva predstavlja formalno potvrđivanje prerastanja Mašinskog fakulteta u Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu u okviru Univerziteta u Kragujevcu, imajući i u vidu da su postojeći studijski programi i studijski programi koji se pripremaju za akreditaciju, kao i oblasti naučno-istraživačkog rada na Fakultetu odavno prerasli okvire koji pripadaju mašinstvu, kao jednoj od inženjerskih oblasti.

U okviru zakonske procedure, inicijativu o promeni imena potvrdile su svojim odlukama odgovarajuće univerzitetske i republičke institucije: Nastavno naučno veće Mašinskog fakulteta u Kragujevcu (odluka broj 01 – 1/592-1 od 18.03.2011. godine), Savet Mašinskog fakulteta u Kragujevcu (odluka broj 01 – 1/707-5 od 25.03.2011. godine),Senat Univerziteta u Kragujevcu (odluka broj 04.2011. godine), Savet Univerziteta u Kragujevcu (odluka broj 04.2011. godine). Nacionalni savet za visoko obrazovanje (odluka od 16.05.2011) doneo je odluku na bazi mišljenja ekspertske komisije koju je formirao, a odluku je zatim potvrdilo i Ministarstvo prosvete i nauke, kao i druga nadležna ministarstva.

Na svojoj sednici od 28. jula 2011. godine Vlada Republike Srbije donela je Odluku o promeni naziva Mašinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, ocenivši je kao neophodan iskorak u procesu razvoja Fakulteta. Time ova institucija zvanično dobila nov naziv: Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Fakultet je trenutno angažovan na pripremi dokumentacije za akreditaciju novih studijskih programa:

  • Automobilsko inženjerstvo (osnovne i master studije sa modelom 3 + 2) – Ovaj studijski program se uvodi u saradnji sa FIAT Srbija i Politehnikom iz Torina za potrebe automobilske industrije;
  • Urbano inženjerstvo (osnovne četvorogodišnje studije),
  • Energetsko inženjerstvo (obnovljivi izvori energije)
  • Bio-medicinsko inženjerstvo (doktorske studije).

Fakultet je dobio i novi TEMPUS projekat koji podržava razvoj novih studijskih programa Automobilsko inženjerstvo i Urbano inženjerstvo.

Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu

  • PDF

Izvor: Stakleno zvono

Nakon što su se stekli svi uslovi, Mašinski fakultet u Kragujevcu prerasta u Fakultet inženjerskih nauka u okviru Univerziteta u Kragujevcu. Promena naziva podrazumeva između ostalog i širi spektar obrazovne i naučno istraživačke delatnosti, a samim tim i akreditovanje novih studijskih programa.

Opširnije...

Sa završetkom prvog ciklusa razvoja Fakulteta tokom 50 godina, i ulaska u novi ciklus sa više inženjerskih, studijskih i istraživačkih programa, došao je pravi trenutak za formalno potvrđivanje prerastanja Mašinskog fakulteta u Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu. Da su Fakultet i Univerzitet na pravom putu potvrdile su i odgovarajuće univerzitetske i republičke institucije, koje su podržale inicijativu o promeni imena, ocenivši je kao neophodan korak u procesu razvoja fakulteta. Ostaje još samo da Vlada republike Srbije formalno verifikuje akreditaciju. Pored studijskih programa koji pokrivaju tri grupe inženjerskih diploma, a to su mašinstvo, industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment, ovih dana privodi se kraju razvoj novih studijskih programa koji treba da akredituju za buduće studente.Opširnije...
  • Pre svega tu je automobilsko inženjerstvo koje se razvija sa idejom da školuje inženjere za potrebe automobilske industrije koja se vratila u Kragujevac – objašnjava prof. dr Miroslav Babić, dekan Mašinskog fakulteta u Kragujevcu, i to je studijski program koji je završen ali je trenutno na evaluaciji u Fiatu i Politehnici u Torinu. Mi bi trebalo da sa tim studijskim programom pokrijemo potrebe automobilske industrije.

Fakultet je trenutno angažovan i na razvoju novog studijskog programa, urbano inženjerstvo koji bi trebalo da školuje inženjere za potrebe održivog razvoja na nivou lokalnih sredina. Studijski program energetskog inženjerstva namenjen je pre svega onima koji će pratiti savremeni razvoj energetike posebno obnovljive izvore energije. Tu su doktorske studije bio – medicinskog inženjerstva, programa koji predstavlja multidisciplinarni pristup problemima medicine i inženjerstva uopšte. Uvođenjem novih studijskih programa nije motivisano povećanjem ukupnog broja studenata, već potrebom prerastanja pojedinih postojećih modula u studijske programe.

Transfer tehnologije

  • PDF

Izvor: Blic

Opširnije...Kragujevac -- Nedelju dana nakon dramatičnog okončanja štrajka u fabrici Zastava oružje, svih 2.100 radnika ove fabrike rade punom parom, u dve smene.

Kako je izjavio predsednik sindikata Dragan Ilić, “potpisan je ugovor vredan 26 miliona evra”, a avans od deset odsto ugovorene vrednosti posla, koji iznosi oko 2,5 miliona evra, uplaćen je na račun.

“Najveći posao je vezan za transfer tehnologije, odnosno za prodaju znanja koje mi imamo. U jednoj od stranih država, praviće se fabrika oružja i delova za naoružanje, a svu tehnologiju će preuzeti od nas. Uz to, mi smo uključeni i u nabavku mašina i sve potrebne opreme koja će biti kupljena na zapadu”, kaže Dragan Ilić.

Radnici su zadovoljni razvojem događaja jer nakon protesta imaju pune ruke posla. Uz to, isplaćene su im i zaostale zarade za april ove godine, za šta je država odrešila kasu za 30 miliona dinara, a počela je i proizvodnja najmodernijeg pešadisjkaog naoružanja, namenjenog vojnicima “21. veka”, puške M21, kojom će biti snabdevene jedinice srpske vojske.

Obezbeđen je i novac za otpremnine za 200 radnika, koji imaju uglavnom od dve do pet godina do penzije. Izdvojeno za njih 129 miliona dinara, a manji broj radnika odlučio se da napusti fabriku uz nadoknadu od 300 evra po godini radnog staža.

Generalni direktor “Zastava oružja” izjavio je za „Blic“ da je počela da radi i radna grupa koju je forimirala Vlada Srbije.

“Održan je prvi sastanak i sledeći je zakazan za narednu nedelju. Ova grupa će analizirati postojeće stanje i dobro je što će pomoći da se odredi dalji put i razvoj fabrike. Uz to, radnici će biti poslati na kolektivni godišnji odmor od 15 dana u drugoj polovini jula i već će u avgustu fabrika nastaviti da radi”, izjavio je Gromović.

Ko će zaraditi od srpskih vodotokova

  • PDF

Iako su projekti malih i mikro hidroelektrana postojali još pre četvrt veka, a narudžbine za izgradnju stizale iz zemalja širom sveta, tada smo se opredelili za projekat „Jugo Amerika”. Ulaganje se otplati u roku od nekoliko godina, naravno pod uslovom da se uloži gde treba i zaobiđe kilometarska papirologija

Piše Nikola Stefanović, Kragujevačke novine

Ako se uzme u obzir da je prva hidroelektrana u Srbiji izgrađena i puštena u rad još 1900. godine u Užicu, na Đetinji, posmatrač sa strane bi verovatno došao do zaključka da je do danas sav hidropotencijal pomenute zemlje maksimalno iskorišćen. Naravno, pod uslovom da objektivni posmatrač ne zna ništa o Srbiji, narodu koji tu živi i političarima koje taj narod bira. Po izvesnim podacima EPS, u Srbiji je iskorišćeno tek oko 60 odsto hidropotencijala, što je, inače, svetski prosek. No, taj prosek je takav, pre svega zbog najnerazvijenijih afričkih i naročito azijskih zemalja.

I mada su planovi o izgradnji malih hidroelektrana kod nas postojali još pre četvrt veka, tek poslednjih godina intenzivno se razmatra mogućnost podizanja ovih postrojenja. Ništa neobično, ideju su u političkim krugovima oživele inostrane kompanije, pre svega italijanske. Šta se desilo sa projektima iz osamdesetih prošlog veka, govori jedan od autora, profesor Mašinskog fakulteta u Kragujevcu Milun Babić.

- Hidropotencijal Srbije je već dugo pod lupom istraživačke pažnje, ali, nažalost, van je pažnje preduzetničke javnosti, pa tako i danas, dvadeset pet godina od izrade prvog katastra malih vodotokova, njihov energetski potencijal nije iskorišćen ni osam odsto, ističe profesor Babić. - Tadašnjoj „Zastavi”, po čijoj narudžbini sam zajedno sa svojim timom razvio familiju  mikrohidroelektrana, stizali su zahtevi iz Rusije, Indonezije, Indije, Brazila, Italije, Francuske, za isporuku nekoliko hiljada takvih hidroagregata. Naše mikrohidroelektrane tada su postale svetski hit u tzv. maloj hidroenergetici, a drugih potencijalnih proizvođača nije bilo.

Tadašnji menadžment „Zastave” je razmatrao ponuđene projekte, međutim, planove je pokvarila groznica oko „posla stoleća” pod bombastičnim nazivom „Jugo Amerika”, te je nešto sa prefiksom „mikro” bilo neminovno osuđeno na propast. Tek nakon što se „Zastavin” kompleks potpuno urušio, formirano je posebno preduzeće „Zastava hidroelektrane”.

- U burnom periodu početka vlasničke tranzicije, to preduzeće je među prvima privatizovano, a vlasnik ili nije hteo ili nije znao njime da upravlja, tako da se preduzeću izgubio trag na privrednoj sceni. Mada smo u saradnji sa tom firmom i kasnije novoformiranim „Kragujelektranama” projektovali i isporučili nekoliko malih hidroelektrana za korisnike u Srbiji i inostranstvu, navodi profesor Babić.

Opet „mutne” radnje

Osim par, javnosti daleko poznatijih, uslova za članstvo u Evropskoj uniji, postoji i nekoliko „sitnijih”, čije ispunjenje takođe EU zahteva, a tiču se energetike i zagađenja. U skladu sa kriterijumima o zastupljenosti obnovljivih izvora energije, srpski zvaničnici su se, navodno, zainteresovali za alternativne izvore, među njima i hidroenergetski potencijal. Tako su poslednjih godina nanovo aktivirane priče o malim elektranama na manjim vodenim tokovima.

- Usled toga su u jednom periodu stavljeni u pogon svi stručni i naučni potencijali Srbije, a moj tim je dobio zadatak da uradi program implementacije obnovljivih izvora energije u energetski sektor Srbije. Radeći na rešavanju tog zadatka, ponovo smo proučili pomenuti, davno urađeni i zaboravljeni katastar malih hidroelektrana, ističe profesor Babić, dodajući da je kasnije u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost i ambasadom Norveške urađena obimna studija. Taj plan je predviđao sprovođenje projekta u roku od petnaest godina, a investitorima i Srbiji je mogao doneti oko 33 miliona megavata proizvedene električne energije i milijardu i trista miliona evra profita.

- Međutim, naša studija je predviđala i da se sve lokacije još jednom prevrednuju jer smo ustanovili da su se količine vode u vodotokovima promenile, te da se naprave idejna rešenja u skladu s novim podacima i da se utvrde vlasnički statusi zemljišta na lokacijama za izgradnju. I, najzad, da se svi ti podaci stave na jedan sajt, kako bi potencijalni investitori brzo i lako došli do pouzdanih informacija. No, realizacija ovog dela studije je izostala.

Razlozi tome, kako navodi prof. Babić, mogu da se nagađaju, ali je u Srbiji to uvek skopčano sa nekim kalkulacijama u koje su po običaju uključeni novopečeni, kontroverzni biznismeni. Jedna od pretpostavki je da se javno objavljivanje lokacija za izgradnju hidroelektrana s namerom izbegava, jer bi u tom slučaju vlasnici zemljišta podigli cenu, a to mnogima ne odgovara.

Finansijski isplativa investicija

Kad je reč o Kragujevcu i okolini, ovdašnji kraj se od ovih postrojenja neće previše ovajditi, s obzirom da je odvajkada poznat po nedostatku vodenih tokova, pa je od 1.900 lokacija tek šesnaest ekonomski opravdanih na ovom području. Po mišljenju našeg sagovornika, priča o malim hidroelektranama nikada nije prestajala, ali se najčešće čula iz usta zanesenjaka ili nekompetentnih ljudi. Što se interesovanja drugih država tiče i njihovih kompanija, oni koji su u potpunosti stavili u funkciju sve hidroenergetske resurse na sopstvenim teritorijama, traže sada druge prostore za gradnju objekata koji će koristiti obnovljive izvore energije:

- Italijanski privrednici i korporacije su na tom planu veoma prisutni u Srbiji, ali rezultata još nema. Šta je razlog - videćemo. No, najave povlačenja jedne kanadske firme koja je dobila pravo da gradi hidroelektrane na Limu ukazuju na sporost administracije, korupcionaška uslovljavanja i poslovnu klizavost u svim sferama našeg društva, smatra prof. Babić.

Po njegovim rečima, uključivanja domaćih timova u poslove projektovanja i razvoja hidroelektrana o čijoj se gradnji govori gotovo i da nema, a ako i ima to se svodi na, metaforički rečeno, „goničko-lovačke” poslove, u kojima nema mesta za ozbiljne istraživače i stručnjake.
U državi kakva je danas Srbija svaki posao ili projekat iole finansijski isplativ odvija se pod sumnjivim okolnostima, pod palicom sumnjivih imena ili njihovih produženih ruku i uz mig politički uticajnih grupacija. A male elektrane svakako su lep izvor profita.

- Cena male hidroelektrane po sistemu „ključ u ruke” kreće se od 1.300 do 3.500 evra po kilovatu instalisane snage. Cena samog elektromašinskog agregata u zavisnosti od tipa i veličine kreće se od 500 do 1.100 evra, objašnjava prof. Babić. - Primera radi, ukupna cena dva elektromašinska agregata i upravljačkog ormana hidroelektrane „Bosna 1”, ukupne snage dva puta 107 kilovata, u čijem projektovanju smo učestvovali za potrebe preduzeća „Kragujelektrane”, iznosila je oko 90 hiljada evra. Takva hidroelektrana dovoljna je da pokrije potrebe za električnom energijom desetak domaćinstava.

Inače, postoje tri kategorije malih hidroelektrana: mikrohidroelektrane do 40 kilovata, mini hidroelektrane do 100 kilovata i male do jednog megavata instalisane snage. Period otplate sredstava uloženih u izgradnju kreće se od dve i po do šest godina, s tim da im je radni vek najmanje 25 godina. Nakon uvođenja povlašćenih cena za električnu struju proizvedenu u malim elektranama, ovi periodi otplate postali su znatno kraći.
I dok se u Srbiji po političkim kuloarima kalkuliše, traže „rupe”, šibicari i iznalaze šićardžijski načini, tim profesora Babića vredno radi, ali najčešće po susednim državama. Jedna takva studija gradnje malih hidroelektrana na Bistrici u Crnoj Gori bila je visoko ocenjena i nadležnima je poslužila za aplikaciju kod Svetske banke.

Priznanja najuspešnijim ženama Srbije

  • PDF
ImageU okviru projekta "Uspešne žene Srbije", u Skupštini Srbije dodeljena su priznanja ženama koje su postigle rezultate u biznisu i drugim oblastima. Klub privrednih novinara je odlučio da 19 uspešnih žena ponese plakete "Biznis dama" i "Kreativna žena 2010".

Opširnije...

Same fakutetlije - KFK Mašinac

  • PDF
ImageSve je počelo pre otprilike tri-četiri godine. Naravno, Ekonomac je tu povukao, a evo sada prilike da Kragujevac dobije još jednog prvoligaša. Što se futsalske priče tiče, i onoga što je do nas, da pokažemo na terenu,

Opširnije...

„Mašincu” odobreni svi projekti

  • PDF
ImageOd dvanaest odobrenih istraživanja u šest će „glavnu reč” voditi predstavnici ovdašnjeg Mašinskog fakulteta. Prava retkost i u svetu da jednoj instituciji „prođu” svi predloženi projekti.

Opširnije...

Naučnici iz Kragujevca osmislili virtuelni krvotok

  • PDF

ImageVirtuelni krvotok se ispituje i testira već nekoliko meseci u stranim kliničkim centrima, a veća primena očekuje se za nekoliko godina. Smatramo da će ove nove, kompjuterske metode značajno olakšati rad lekarai pomoći im u što boljem i preciznijem dijagnostifikovanju bolesti. 

Uvešće se i mogućnost predviđanja razvoja bolesti, što je potpuno novi koncept u kliničkoj dijagnostici jer se postojeće metode uglavnom baziraju na utvrđivanju samo već postojećeg stanja kod pacijenta - kaže za „24 sata” prof. dr Nenad Filipović, član tima Univerziteta u Kragujevcu.

Opširnije...

U indeksu sve same desetke

  • PDF
ImageIzmeđu daljeg usavršavanja na Harvardu, Hajdelbergu, Bolonji ili Hjustonu, najbolja studentkinja mašinstva Tijana Đukić izabrala je rodni grad.

Opširnije...

.