Press Cliping

Wed19092018

Poslednje izmene09:13:53 AM GMT

Back O fakultetu Press Clipping

Press Cliping

Bioinženjeri sa tavana

  • PDF

Opširnije...Ako neko u Srbiji napravi proboj u uzgoju matičnih ćelija, biće to inženjeri iz Kragujevca, ali tu nije kraj njihove bioinženjerske magije.

 Pogledajte članak objavljen u NINu >>>

Rapp Marine Group traineeprogram in Serbia

  • PDF

Opširnije...Završni seminar za program obuke je održan na Fakultetu inženjerskih nauka u petak, 22 juna. Program je predstavljao saradnju između Rapp Marine Group, Ekonomskog i Fakulteta inženjerskih nauka i Nordland univerziteta iz Norveške.

 Pogledajte vest na sajtu Norveške ambasade >>>

Otkrića za doprinos medicini

  • PDF

Opširnije...U istraživačkom radu eksperimentalnog tipa kragujevačka naučnica je ispitivala četiri vrste klinički upotrebljivih biomaterijala koji se koriste za izradu veštačkih kukova. Otkrila je da je njihov najveći problem brzo habanje, pri čemu čestice koje se oslobađaju imaju negativna dejstva na ljudski organizam

Piše Gordana Božić

Odavno nije bilo tako teško ubediti nekoga ko je uspešan u poslu kojim se bavi, da o tome javno priča, kao Fatimu Živić, koja je pre nepunih mesec dana na Fakultetu inženjerskih nauka promovisana u doktora tehničkih nauka. Prvo je na sve načine pokušala da izbegne razgovor za novine, braneći se izgovorom da nema iskustva sa medijima i da neće umeti da odgovori našem zahtevu, ali pošto joj to nije pomoglo, u telefonskom razgovoru je predložila kao lakšu varijantu, da umesto razgovora, sama napiše o tome šta radi i čime se bavi. Kao što je obećala, posle nekoliko dana ubeđivanja, prosledila je mejlom tekst, koji se, zapravo, sveo na predavanje iz oblasti nanotehnologije, iz koje je odbranila doktorsku disertaciju. I tom prilikom pokušala je da se „sakrije” tako što nije napisala ni jednu reč o sebi, a vrhunac je bio predlog da se, umesto njene fotografije, kao „interesantnije” objave slike materijala koje je testirala!?
Budući da takav predlog nikako nije bio prihvatljiv za rubriku u kojoj su u centru pažnje uspešni ljudi, njihova razmišljanja, ideje, navike, hobiji, jedini način da sve ispadne kako treba bio je razgovor „oči u oči” sa sagovornicom. Pošto je dogovoreno da se, konačno, sretnemo na fakultetu, kako bismo odabrali fotografije, to je bila prava i jedina prilika da saznamo nešto više o njoj.

Najvažnija je saradnja sa ljudima

U prizemlju bloka „A”, u dekanatu nekadašnjeg „mašinca”, sada FIN-a, dočekala nas je mlada plavuša za koju bi svako pomislio da je jedna od studentkinja sa fakulteta. Takvoj slici doprinela je i neobavezna garderoba, mini suknja, kožni prsluk i tunika. Široki osmeh, srdačan doček i priznanje da ima veliku tremu zbog ovog razgovora, bili su zapravo odgovor, ali i malo izvinjenje, zbog prvobitnog pokušaja da odbije ovaj susret.
Kada je, konačno, odagnala strah od novinara, počela je da priča.               
Doktorirala je iz oblasti nanotehnologije i biomaterijala u februaru ove godine, a tri meseca kasnije, 20. maja, promovisana je u doktora tehničkih nauka. Njen doktorat je prvi iz ove oblasti na kragujevačkom Fakultetu inženjerskih nauka, a po svemu sudeći i jedan od retkih, ako ne i jedini u Srbiji koji se bavio ovom temom.
Od naročitog značaja je to što je u njegovoj izradi kao konsultant učestvovao i američki profesor Barat Bušan, jedan od najvećih naučnika u svetu u oblasti nanotehnologije, koji je nedavno promovisan u počasnog doktora nauka na kragujevačkom Univerzitetu. Takođe, profesor Bušan je bio i član komisije za odbranu doktorske disertacije Fatime Živić, a da se ozbiljno pozabavio njenim radom svedoči činjenica da je, pošto je veoma studiozno pročitao sadržaj rada na čak 30 strana, napisao svoj komentar sa uputstvima i sugestijama, što je, prema rečima naše sagovornice, bilo naročito vredno.
U naučno-istraživačkom radu, koji je bio eksperimentalnog tipa, što je dodatno otežavalo posao zbog neophodne, skupe laboratorijske opreme i raznih materijala za ispitivanja, Fatima je pokušala da objasni problem habanja i negativnih dejstava čestica koje se tom prilikom oslobađaju. Zapravo, ispitivala je četiri vrste klinički upotrebljenih biomaterijala – leguru titanijuma, medicinski čelik, koštani cement i jednu vrstu polimera, koji se svi zajedno koriste za izradu veštačkih kukova. Fatima kaže da je utvrđeno da je najveći problem kod ovih veštačkih organa njihovo habanje, pri čemu čestice koje se oslobađaju u kontaktima sa navedenim materijalima imaju brojna negativnih dejstva na ljudski organizam.
- Danas ima mnogo dobrih materijala, ali je veliki problem previsoka cena proizvodnje. Tako je, recimo, definitivno najbolji materijal za veštačke kukove biokeramika, koja ima sve odlike prave ljudske kosti, ali samo 100 grama te keramike košta oko hiljadu evra. Trenutno se u Engleskoj eksperimentalno rade operacije od ovog materijala, ali takav zahvat košta 80 hiljada funti. Naš cilj je upravo u tome da ovo bude dostupno svakom pacijentu, objašnjava Fatima. Zanimljivo je, kaže, da se još uvek prave veštački kukovi od medicinskog čelika, koji je  jeftin, ali su njena istraživanja  potvrdila da on podleže koroziji i da čestice koštanog cementa prave „kratere” po njemu, zbog čega mu je kratak vek trajanja.
Najvećim uspehom Fatima smatra to što je uspela da objasni zbog čega dolazi do habanja kod legure titanijuma, što niko do sada nije uspeo da uradi, pa se očekuje da će rezultati ovih istraživanja i publikovanje u eminentnim međunarodnim časopisima imati značajan prodor u svetu nauke.          
Ova mlada naučnica posvetila je pune tri godine istraživanjima i pisanju doktorske disertacije, ali je, kako kaže, vredelo truda. Najveći problem predstavljali su skupi uređaji za ispitivanje materijala, ali se nekako snalazila. Primera radi, napominje da je koristila nanotribometar koji košta 85 hiljada evra, a u njenom kabinetu su i dva mikroskopa, od kojih svaki vredi po 10 hiljada evra. Međutim, da bi mogla da se bavi istraživanjima na nivou najsitnijih čestica, bio joj je potreban elektronski mikroskop visoke rezolucije od pola miliona evra. Ovu skupu spravu Fatima je pronašla i kortistila je u Beogradu, dok su joj za drugi uređaj za određivanje mehaničkih karakteristika biomaterijala (nanoindenter) pomogli Švajcarci.
- U suštini, kod razvoja biomaterijala najvažnija je saradnja sa mnogo ljudi. Zahvaljujući tome što sam poznavala Amerikanca koji mi je rekao da skupe rastvore mogu bez razlike da zamenim jeftinijim, pa onda Indijku koja mi je pravila leguru titanijuma, jer ona ima malu livnicu u svojoj laboratoriji i još dvadesetak stranaca koji su mi pomogli, uspela sam da svoj naučni rada dovedem do kraja. Bez saradnje sa ljudima ne može ništa da se uradi, priznaje naša sagovornica. Razvoj novog materijala traje deset godina, počev od osnovnih istraživanja, preko simulatorskih i proba na životinjama do kliničkih ispitivanja na ljudima, što sve zajedno traži veoma široku saradnju.
Zanimljivo je da je na poslednjim probama učestvovala i poznata veterinarska klinika iz Kragujevca, koja jedina na Balkanu ima laboratoriju za ugradnju veštačkih kukova kod pasa i to po najvišim evropskim standardima, što je za mnoge bilo prijatno iznenađenje.

Ispitivanje biomaterijala kao kuvanje

Pošto je tema o naučnom radu tokom razgovora prilično iscrpljena, bar u onom popularnom delu, konačno smo se dotakli i nekih neobaveznih detalja iz njenog života. Fatima je rođena 1970. godine u Kragujevcu, mada bi se sudeći po akcentu moglo pomisliti da je Novosađanka. Završila je Osnovnu školu „Stanislav Sremčević” i Prvu kragujevačku gimnaziju, što sa neskrivenim ponosom naročito naglašava. Njenim stopama krenuo je i njen sin Andreja, koji je učenik specijalnog matematičkog odeljenja u istoj školi. Veoma stidljivo, na pitanje da li je bila „štreber”, odgovara da jeste i da je bila dobar đak, a tek na naše insistiranje da objasni u kom smislu dobar đak, odgovara – vukovac.
Iako je htela da studira elektrotehniku, nije čak ni otišla na prijemni. Ostala je u Kragujevcu. Upisala je Mašinski fakultet i završila ga sa prosekom preko devetke, ali je velika ljubav prema fizici naterala da istovremeno studira i fiziku na PMF- u, gde je završila tri godine, opet sa prosekom iznad devetke. Ni sama ne zna zašto je prekinula studije fizike, ali kada je upisala poslediplomske na Mašinskom to se jednostavno dogodilo.
Uvek je imala neodoljivu želju da proba nešto novo i insistirala je na tome. Pristala je da radi doktorsku disertaciju samo ukoliko će imati priliku da eksperimentiše i da to što bude radila bude negde primenljivo. I tako je i učinila.
Na pitanje kako je uspela da istovremeno bude majka i bavi se naukom, odgovara da kada je dobila sina neko vreme je sasvim bila posvećena detetu i nije htela da njena ljubav bude podeljena.
- Kada mi je dete bilo malo nisam se mnogo bavila istraživanjima. Jednostavno sam „presekla” i rekla sebi: „Neću da se bavim naučnim radom, želim da se bavim detetom”. Moj sin je u međuvremenu porastao i shvatila sam da mu više ne trebam u toj meri kao ranije, da ga više „smaram” kad sam tu nego kad nisam i tako sam se vratila svom poslu, priča Fatima.
Međutim, iako se posvetila nauci, uvek je smatrala da je široko obrazovanje neophodno. Odlazak u pozorište, bioskop, čitanje dobrih knjiga, kvalitetna muzika, sve to obogaćuje čoveka. Fatima kaže da je imala sreću da mnogo putuje i to joj mnogo znači. Sva ta putovanja prosto vas promene i počnete da gledate stvari na drugi način, objašnjava naša sagovornica. 
Uvek nađe vremena da se druži sa svojim prijateljicama, ali priznaje da kada ide na odmor, a najviše voli more, uvek ponese laptop sa sobom. Kaže da joj je omiljen hobi kuvanje i kada se više ne bude bavila ovim poslom, u šali kaže, baviće se kuvanjem.
- Ispitivanje biomaterijala za mene je isto što i kuvanje. Kada kuvate, ako ne stavite sve začine koji su navedeni u receptu, ne dobijate isti efekat, što znači da uvek nešto probate. Da ima veze ovo što radim sa kuhinjom svedoči i to da su keramičke prevlake koje smo testirali iskorišćene za pravljenje novog posuđa, koje ima izvanredne karakteristike i do sada nije bilo nikakvih negativnih dejstava za organizam. Gde god sam bila uvek sam donosila kuvare i imam ih oko 500 ili 600. Najviše volim da spremam picu, jer mogu da eksperimentišem, ali ne mogu da odolim ni slatkišima. Specijalitet mi je štrudla sa makom, priznaje kroz smeh Fatima.
Mada je  mnogo putovala, nikada nije poželela da ostane u nekoj drugoj zemlji. Kaže da za naučna istraživanja najbolje uslove imaju Nemačka i Engleska, ali tamo je „hladno i duva vetar”. Ne kaže da nije razmišljala o tome da ode u svet, bilo je privlačnih ponuda, ali ona je rešila da putuje, vidi kako drugi žive, ali i da se posle toga vrati i zauvek bude ovde.    

Izvor: Kragujevačke novine

Honorary Doctorate Presented to Professor Bharat Bhushan

  • PDF

Opširnije...Professor Bhushan recognized for his contribution to nanosciences and bio-nanotechnologies by the University of Kragujevac

On May 18 Professor Bharat Bhushan was presented an honorary doctorate (Doctoris Honouris Causa) from the prestigious engineering school University of Kragujevac, located in Serbia.  He was notified of his selection for the distinction last summer. The diploma presented to him recognizes his outstanding contribution to the advancement of engineering sciences and bio/nanotechnologies, as well as his contribution to the development of the Faculty of Mechanical Engineering in Kragujevac. Professor Bhushan, a faculty member of the Department of Mechanical and Aerospace Engineering, is an Ohio Eminent Scholar and the Howard D. Winbigler Professor at Ohio State.

Source: http://mae.osu.edu/news/2012/05/honorary-doctorate-presented-professor-bharat-bhushan

Barat Bušan, počasni doktor nauka kragujevačkog Univerziteta

  • PDF
Opširnije...Mene plaćaju da se bavim naukom i moja je dužnost da uzvratim tako što će moj rad imati konkretnu primenu. Zbog toga je veoma važno da se u tom smislu radi i sa studentima i da oni budu obučeni za praktičan način rada, kako bi shvatili da im nije cilj samo doktorska diploma, već praktična primena njihovog rada, kaže profesor Bušan, jedan od vodećih svetskih eksperata u oblasti nanotehnologije

Jedan od vodećih eksperata u svetu nanotehnologije, profesor Univerziteta u Ohaju i gostujući profesor Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu, Barat Bušan promovisan je, prošle nedelje, za počasnog doktora nauka kragujevačkog Univerziteta.
Iako je ranijih godina često boravio u Evropi, u Srbiju je prvi put došao pre godinu dana, na poziv dekana Fakulteta inženjerskih nauka Miroslava Babića, na međunarodnu konferenciju o nanotehnologiji. Tada su i počeli pregovori o saradnji, a Bušan je naročito bio zainteresovan za razgovor sa studentima doktorskih studija.

ISTRAŽIVANJA U OBLASTI NANOTEHNOLOGIJE

Skupo finansiranje projekata

Nanometar je bilioniti deo metra. Nanotehnologija je interdisciplinarna oblast i predstavlja građenje stvari i predmeta na atomskom nivou. Danas hemičari, biolozi, fizičari i inženjeri elektrotehnike sarađuju u oblasti nanotehnologije, pre svega zato što je funkcionisanje ovako sitnih čestica poprilično drugačije od onog koje vlada u većim razmerama.
- Stalno pokušavamo da dobijemo nove projekte, da sarađujemo sa međunarodim institucijama i radimo na međunarodnim projektima. Međutim, nama je ovo otežano jer nismo deo Evropske unije, a finansiranje ovakvih naučnih projekata je vrlo skupo pa se snalazimo najbolje što umemo da kroz aplikacije za različite projekte dobijemo sredstva za unapređenje kvaliteta  nastave i istraživačkog rada naših studenata, kaže dekan Fakulteta inženjerskih nauka Miroslav Babić.

Rezultat ove saradnje je i doktorska disertacija Fatime Živić, u čijoj izradi je učestvovao profesor Bušan putem video linka, ali i kao član komisije u odbrani doktorata.
- Iako je saradnja počela pre godinu dana, veoma je intenzivna. Učestvovao sam i u odbrani naučne teze Fatime Živić, koja je branila svoj doktorski rad na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, ali komunicirali smo samo preko skajpa. Ovo je prilika da razgovaram sa još studenata, da se upoznamo lično i ostvarimo kontakte. Saradnja sa različitim ljudima i laboratorijama širom sveta doprinosi naučnom sazrevanju i razvoju i čini nas boljim ljudima. S obzirom da su ovde ograničene  mogućnosti za obavljanje laboratorijskih istraživanja, vrata moje laboratorije na Univerzitetu u Ohaju u svakom trenutku su otvorena za studente doktorskih studija i to je samo jedan od vidova naše buduće saradnje, kaže profesor Bušan.

Treba preuzeti inicijativu

On naglašava da nauka ima internacionalni karakter, a razmena studenata, naučnika i profesora je veoma važna za napredovanje u karijeri. Ona pruža i mogućnost mladim naučnicima da kroz rad sa svojim kolegama širom sveta nauče kako da drugačije rade, ali i kako da drugačije misle. Bušan kaže da su studenti u Evropi naučeni da očekuju da im država u potpunosti finansira istraživanja, dok u Americi imaju sasvim drugačiji pristup.
- Američka vlada je u mogućnosti, više nego bilo koja druga zemlja u svetu, da finansira naučna istraživanja, ali pogrešno je misliti da ona može sve da isfinansira. Same kompanije su dužne da ulažu u naučna istraživanja i njihov uspeh i opstanak na tržištu zavise od ljudi koji donose nove ideje. Kompanije ne čine samo zidovi, kompanije čine ljudi, koji stvaraju nove proizvode, objašnjava Bušan.
Kao primer naveo je kompaniju IBM, u kojoj je radio 15 godina i koja je uvek tesno sarađivala sa univerzitetima, ulagala u naučna istraživanja, što je kasnije postalo deo njenog imidža. Zauzvrat je dobijala visokostručne, obučene ljude koje su dobijali posao i doprinosili uspehu kompanije.        
Kragujevački studenti, čini se, imaju dovoljno znanja i volje za usavršavanjem i bavljenjem naukom, ali ono što nedostaje je bolja opremljenost laboratorija i mogućnost odlaska na seminare i stručne skupove.
- Što se tiče mogućnosti za napredovanje i istraživanja, srpski i američki studenti su na istom nivou, ali srpskim studentima je potrebno da više rade na vidljivosti u međunarodnim naučnim krugovima i naučnoj zajednici. Nove tehnologije se razvijaju brzo i nije dovoljno da znate šta je bilo prošle nedelje, morate da znate šta se danas novo desilo na polju u kome radite, a to znači da treba da znate i šta vaše kolege rade, da ostvarite lične kontakte, smatra Bušan, dodajući da ne treba čekati da se od nekoga dobije zadatak već da svako treba da preuzme inicijativu.

Inženjer u srcu

Za sebe kaže da je po struci inženjer, ali radi kao naučnik i istraživač u laboratoriji.

INDUS U AMERICI

Stručnjak svetskog glasa

Profesor dr Barat Bušan rođen je u Indiji, ali od svoje dvadesete godine živi u Americi.  Trenutno je, kao jedan od vodećih svetskih naučnika u oblasti nanotehnologije angažovan kao direktor istraživačke laboratorije u Ohaju. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima su priznanje NASA za učešće u istraživanju uzroka  eksplozije spejs šatla „Čelendžer”, više nagrada IBM korporacije za izuzetne doprinose za inovacije i tehnički napredak i veći broj nagrada od Univerziteta širom sveta. Neke od oblasti istraživanja kojima se aktivno bavi su primena biomimetik nanotehnologija za razvoj materijala sa superiornim osobinama (samočisteće površine, površine koje ne zadržavaju vodu, površine sa izuzetno niskim koeficijentima trenja i dr.)
Profesor Bušan je urednik nekoliko prestižnih naučnih časopisa visokog svetskog ranga i autor je osam univerzitetskih udžbenika, više od 90 poglavlja u različitim udžbenicima i preko 700 naučnih radova (spada u pet odsto najviše citiranih autora u svetu). Bio je urednik preko 50 udžbenika i nosilac je 17 američkih i svetskih patenata u oblasti nanotehnologija, nanotribologije, nanomehanike i biomimetike. Sarađuje sa izuzetno velikim brojem istraživačkih institucija širom sveta.


- Pošto sam inženjer u srcu, za sve što radim tražim odgovarajuću praktičnu primenu. Ne zanimaju me apstraktna istraživanja. Svako istraživanje mora da ima svrhu, tvrdi i dodaje da će, recimo, istraživanje „lotos efekta”, odnosno sposobnost cveta lotosa da ne upija vodu već ona  klizi niz njegove latice i listove, biti upotrebljeno za „pravljenje” materijala za samočisteće površine, koji će „imitirati” površinu lotosa i za koji se neće lepiti nečistoće. Isto tako, efekat „ajkuline kože” iskorišćen je za nove materijale koji smanjuju trenje. Rezultat njegovog istraživanja korišćen je i pri razvoju čuvenog „spido” plivačkog odela, u kojem je Majkl Felps, 2008. godine, osvojio osam medalja na Olimpijskim igrama. Između ostalog, Bušan je učestvovao i u NASA istraživanju uzroka eksplozije spejs šatla „Čelindžer”.
Iako je naučnik, istovremeno je u stalnim kontaktima sa kompanijama, sa kojima ugovara poslove i koje, zapravo, finansiraju njegova istraživanja. O tome svedoči i činjenica da po povratku u Ameriku ima zakazan razgovor sa menadžerima iz „Sonija” u vezi sa kreiranjem displeja za „smart” telefone i načinu kako iskoristiti nanotehnologiju da se na displeju ne zadržavaju nečistoće i otisci prstiju.
I najveće svetske naftne kompanije u Saudijskoj Arabiji zainteresovane su da koriste ovu tehnologiju u naftovodima kako bi smanjili trenje, povećali brzinu protoka i redukovali gubtke nafte pri transportu. Ništa manje nisu zanimljiva ni istraživanja desalinacije vode, zašta su, pre svih, Arapi i te kako zainteresovani.
- Uvek tragam za otkrićima koja će imati veliku upotrebnu vrednost i to je ono što me pokreće. Niko ne treba da se bavi naukom radi nauke. Mene plaćaju da se bavim naukom i moja je dužnost da uzvratim tako što će moj rad imati konkretnu primenu. Zbog toga je veoma važno da se u tom smislu radi i sa studentima i da oni budu obučeni za praktičan način rada, kako bi shvatili da im nije cilj samo doktorska diploma, već praktična primena njihovog rada, kaže profesor Bušan. On napominje da je takvo razmišljanje deo kulture Amerikanaca, ali ne i Evropljana. Tim povodom jedan prijatelj iz Nemačke mu je rekao da Nemci nikada neći imati Bila Gejtsa,  jer to nije u njihovom mentalitetu.             
Važnost nanotehnologije nije samo u razumevanju funkcionisanja složenih bioloških i tehnoloških mehanizama, već upravo u pronalaženju praktičnih načina primene ove tehnologije.
- Ako možete da gradite mehaničke delove atom po atom, oni mogu biti hiljadu puta manji i milion puta brži od postojećih uređaja. Takmičenje za bržim čipovima, smanjenjem utroška energije u proizvodnji ili gubitka energije usled smanjenja trenja, kao što je to na primer slučaj kod Felpsovog  plivačkog odela, za rezultat je donelo sve veću primenu i razvoj nanotehnologije, objašnjava naš sagovornik.
Profesor Bušan koristi specifičan pristup nanotehnologiji, koji podrazumeva spoj ove nauke i prirode i koji se naziva biomimetik nanotehnologija. On kaže da ideje na osnovu kojih kasnije pokušava da napravi određene tehnološke napretke dobija iz prirode, pošto u prirodi već postoje sve stvari koje sada nastoji da „veštački” napravi.
Trenutno, u svojoj laboratoriji uzgaja pirinač, proučava krila leptira i vilinog konjica, objašnjavajući da list pirinča sadrži kombinaciju „lotosovog” i efekta „ajkuline kože”.   
Vreme kada će nanotehnologija preuzeti primarnu ulogu u tehnološkom razvoju, medicini, fizici, biološkim istraživanjima i ekologiji, nije daleko. Ono je pred nama, zaključuje profesor Bušan.

Gordana BOŽIĆ - Kragujevačke novine

Srpski naučnici će praviti organe od matičnih ćelija

  • PDF

Opširnije...Tim srpskih naučnika je stvorio sve uslove da prvi u ovom delu Evrope napravi prave ljudske organe od matičnih ćelija. Na Fakultetu za inženjerske nauke u Kragujevcu je razvijen nosač za matične ćelije, koji je napravljen od kukuruznog skroba.

Profesor Grujović sa kalupima za matične ćelije

Testovi su pokazali da je materijal idealan za zasejavanje matičnih ćelija i da s njim mogu da se prave kosti, krvni sudovi, delovi disajnih organa i srčani zalisci. U timu naučnika je i genetičar dr Miodrag Stojković, koji tvrdi da je Srbija već zakoračila u bioinženjering i da je po znanju uz SAD, Veliku Britaniju i Španiju.

- Potrebno je da ministar za nauku i prosvetu odobri investiciju da se izgradi centar za matične ćelije u Kragujevcu, a novac je već obezbeđen od Evropske investicione banke. Vrednost je 5,2 miliona evra, i ova ustanova koja treba da se izgradi u Kragujevcu treba da bude povezana sa Medicinskim fakultetom i da školuje nove kadrove za ovu vrhunsku naučnu oblast koja je budućnost moderne medicine - kaže Stojković.

Centar na 17.000 kvadrata
Prvi centar za matične ćelije na Balkanu, koji je svstan među prioritete Vlade Srbije i Ministarstva za prosvetu, sastojaće se od dela za naučno istraživanje od 10.250 kvadrata i dela od 7.250 kvadratnih metara koji je namenjen za nastavu i administraciju. Objekat će imati podrum, prizemlje i dva sprata, i biće opremljen najsavremenijim instalacionim sistemima. Treba da bude završen do kraja 2013. godine.

On kaže da su stručnjaci razvili sistem kojim se u rešetkaste nosače - skafoldove, usađuju matične ćelije. One se vade iz krvi ili iz koštane srži, i onda u posebnim uslovima gaje i rastu. Tako se dobija pravi prirodni organ. On raste od nekoliko nedelja do par meseci. Posle se vraća na kliniku, gde ga lekari ugrađuju pacijentu.

Prednost organa koji se proizvode od matičnih ćelija je mnogostruka, a najveća je to što organizam pacijenta takve organe ne odbacuje, jer ih prepoznaje kao svoje. Uz to, na ovaj način može da se napravi pravi, prirodni deo tela, po merama svakog pacijenta.

Kako za „Blic” kaže profesor Nenad Grujović sa inženjerskog fakulteta, „od materijala koji je razvijen na fakultetu može da se napravi bilo koji model organa u tri dimenzije“.

- Najvažnije je to da smo napravili materijal koji je plastika, ali na bazi kukuruznog skroba. To znači da je dovoljno čvrst da kroz njega rastu ćelije i da drži tkivo. Kasnije se, za nekoliko meseci, skrob razgradi i nestane, a ostane pravi novi organ. Prednost je i to što u taj materijal koji nosi ćelije možemo da usadimo i potrebne lekove, koji se postepeno apsorbuju u organizam pacijenta. Ovo je tehnologija koja je povezana sa inženjerstvom. Od istog materijala ćemo praviti i stentove koji se ugrađuju u krvne sudove, jer za razliku od metalnih oni rešavaju problem i vremenom nestaju i ne smetaju - kaže Grujović.
 
Izvor : Blic.rs

Superiornost na krilima znanja

  • PDF

Opširnije...Zajednički interesi za unapređenje naučnog rada i razvoj novih tehnologija i njihove primene, na Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu su doveli profesora Barata Bušana, svetskog eksperta u oblasti nanotehnologija.

Počasni doktor Univerziteta u Kragujevcu i gostujući profesor Fakulteta inženjerskih nauka, Barat Bušan je profesor Univerziteta u Ohaju, ali i jedan od vodećih eksperata u svetu u oblastima nanotribologije, nanomehanike i biomimetike.

Između ostalog, Bušan je učestvovao u NASA istraživanju uzroka eksplozije spejs šatla „Čelindžer“ (Challenger), a rezultati njegovih istraživanja u domenu primene nanotehnologija na razvoju novih materijala sa superiornim osobinama korišćeni su i pri razvoju čuvenog „Spido“ (Speedo) plivačkog odela u kojem je Majkl Felps (Michael Phelps) 2008. godine osvojio osam medalja na Olimpijskim igrama.

Jezik nauke nema granice

U Srbiju je dolazio i ranije, ali ovoga puta povod za dolazak je nastavak saradnje sa kragujevačkim Univerzitetom, razmena iskustava i želja da se naučnici na poljima novih tehnologija povežu, kao i da se postojeće veze ojačaju  kroz direktnu komunikaciju.

- Za nas je prirodno da sarađujemo. Učestvovao sam i u odbrani naučne teze Fatime Živić, koja je branila svoj doktorski rad na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, ali komunicirali smo samo preko skajpa. Ovo je prilika da razgovaram sa još studenata, da se upoznamo lično i ostvarimo kontakte. Saradnja sa različitim ljudima i laboratorijama širom sveta ne samo da doprinosi naučnom sazrevanju i razvoju, već nas sve čini i boljim ljudima – kaže profesor Bušan za Šumadijapress.

Nauka ima internacionalni karakter, a razmena studenata, naučnika i profesora je veoma važna za napredovanje u karijeri. Ona pruža i mogućnost mladim naučnicima da kroz rad sa svojim kolegama širom sveta nauče, ne samo kako da drugačije rade, već kako i da drugačije misle.

Nanotehnologija

Nanometar je bilioniti deo metra. Nanotehnologija je interdisciplinarna oblast i predstavlja građenje stvari i predmeta na atomskom nivou. Danas hemičari, biolozi, fizičari i inženjeri elektrotehnike sarađuju u oblasti nanotehnologije, pre svega zato što je funkcionisanje ovako sitnih čestica poprilično drugačije od onog koje vlada u većim razmerama.

- Stalno pokušavamo da dobijemo nove projekte, da sarađujemo sa međunarodim institucijama i radimo na međunarodnim projektima. Međutim, nama je ovo otežano jer nismo deo Evropske unije, a finansiranje ovakvih naučnih projekata je vrlo skupo pa se snalazimo najbolje što umemo da kroz aplikacije za različite projekte dobijemo sredstva za unapređenje kvaliteta  nastave i istraživačkog rada naših studenata – kaže dekan Fakulteta inženjerskih nauka Miroslav Babić.

Kragujevački studenti, čini se, imaju dovoljno znanja i volje za usavršavanjem i bavljenjem naukom, ali ono što nedostaje je bolja opremljenost laboratorija i mogućnost odlaska na seminare i stručne skupove.

- Što se tiče mogućnosti za napredovanje i istraživanja, srpski i američki studenti su na istom nivou, ali srpskim studentima je potrebno da više rade na vidljivosti u međunarodnim naučnim krugovima i naučnoj zajednici. Nove tehnologije se razvijaju brzo, nije dovoljno da znate šta je bilo prošle nedelje, morate da znate šta se danas novo desilo na polju u kome radite, a to znači da treba da znate i šta vaše kolege rade, da ostvarite lične kontakte – objašnjava profesor Bušan.

Potencijali i „magija“

Važnost nanotehnologije, kao relativno nove naučne discipline, nije samo u razumevanju funkcionisanja složenih bioloških i tehnoloških mehanizama, već i u pronalaženju praktičnih načina primene ovih tehnologija. Primera radi, svakih 18 meseci ili manje veličina provodnika i tranzistora u mikročipovima se smanji za oko 50 procenata, dok se brzina čipova udvostruči. Provodnici su već veličine delića mikrona, a uskoro će, zajedno sa izolatorima, postati toliko tanki da će efekti kvantne mehanike doći u igru.

Ako možete da gradite mehaničke delove atom po atom, oni mogu biti hiljadu puta manji i milion puta brži od postojećih uređaja. Takmičenje za bržim čipovima, smanjenjem utroška energije u proizvodnji ili gubitka energije usled smanjenja trenja, kao što je to na primer slučaj kod Felpsovog  plivačkog odela, za rezultat je donelo sve veću primenu i razvoj nanotehnologije.

Profesor Bušan koristi specifičan pristup nanotehnologiji koji podrazumeva spoj ove nauke i prirode i koji se naziva biomimetik nanotehnologija.

- Ideje na osnovu kojih mi kasnije pokušavamo da napravimo određene tehnološke napretke dobijamo iz prirode. U prirodi već postoje sve stvari koje mi pokušavamo da sada „veštački“ napravimo – kaže Batar Bušan.

Neke od oblasti istraživanja kojima se profesor Bušan trenutno bavi su primena biomimetik nanotehnologija za razvoj materijala sa superiornim osobinama, koji bi mogli da „naprave“ materijale za samočisteće površine, površine koje ne zadržavaju vodu, površine sa izuzetno niskim koeficijentima trenja...Primer komercijalne tehnologije koja je iskoristila princip veštačke ajkuline kože je i čuveno plivačko odelo Majkla Felpsa.

- Avionske kompanije ove tehnologije mogu da koriste u kreiranju materijala za pravljenje aviona, ali sličnu primenu mogu imati i u kreiranju automobila i brodova i čamaca. Takođe, naftne kompanije mogu ove tehnologije koristiti za naftovode, gde je moguće značajno redukovati gubitak u transportu – kaže Bušan.

Vreme kada će nanotehnologija preuzeti primarnu ulogu u tehnološkom razvoju, medicini, fizici, biološkim istraživanjima i ekologiji, nije previše daleko.

Povezivanje  minijaturnih motora, zupčanika, poluga, senzora, energije, komunikacionih veza i uređaja sa moćnim minijaturnim računarima omogućiće nastajanje novih vrsta inteligentnih materijala koji će promeniti svet u najrazličitijim pravcima.

U kojoj meri će srpski naučnici i mladi studenti Fakulteta inženjerskih nauka učestvovati u tome, vreme će pokazati.

Autor / izvor: Marija Pantović
ŠumadijaPress

Velika ušteda sa malim ventilima

  • PDF

Opširnije...Kragujevac – Umnogome kaskamo za svetom, ali ima i onih segmenata gde ne bismo morali da budemo baš na začelju. Pogotovo kad su nam neka rešenja nadohvat ruke, a mi ih, najčešće iz nemarnosti, ne koristimo. Ili ih, bar, ne upotrebljavamo u onoj meri u kojoj bismo mogli. Tako je i sa energijom. Nemamo je dovoljno, a rasipamo je i uvozimo, kaže Marko Stjepić, student kragujevačkog Fakulteta inženjerskih nauka, koji je u svom nagrađenom radu „Ušteda energije uz pomoć termoregulacionih ventila“ pokazao da se na jednostavan način, bez mnogo ulaganja, možemo grejati efikasnije i – jeftinije.

– Reč je o mom završnom radu na osnovnim studijama, u kojem sam pokazao da se uz upotrebu termoregulacionih ventila, koji se lako mogu ugraditi na radijatore, može uštedeti 30 odsto energije. Stvar je posve praktična i korisna, jer ugradnja tih ventila u stanu koji, recimo, ima 80 kvadrata košta svega oko 150 evra. Ušteda je velika, budući da bi se ta mala investicija, imajući u vidu cenu grejanja, isplatila za gotovo jednu grejnu sezonu – objašnjava naš sagovornik.

Za ovaj svoj rad, koji je u desetominutnom izlaganju na engleskom jeziku predstavio stručnoj komisiji, ovaj dvadesettrogodišnjak dobio je veliko priznanje na 42. Konferenciji za klimatizaciju, grejanje i hlađenje, koja je krajem prošle godine održana u beogradskom Centru „Sava“. Na tom nacionalnom takmičenju studenata Marko je osvojio prvo mesto, što mu je omogućilo da predstavlja Srbiju na evropskom takmičenju iz termomehanike, koje će biti održano 19. aprila u Temišvaru.

Na toj smotri mladih naučnika, koju organizuje Federacija evropskih asocijacija za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, on će „ukrstiti koplja“ sa kolegama inženjerima iz Nemačke, Danske, Italije, Španije, Holandije...

– Dosta mi znači pobeda u Beogradu, pre svega zbog činjenice što je osnivač konferencije profesor Branislav Todorović, naš najznačajniji naučnik iz oblasti termomehanike. Takođe sam srećan i zbog svog mentora, profesora Milorada Bojića, koji mi je predložio da pošaljem rad. I sada ću morati da ga prilagodim propozicijama takmičenja, baš kao i u Beogradu, ali sam siguran da ću svoju zemlju u Rumuniji predstaviti na dostojanstven način – kaže Marko, kome je do završetka master studija ostao još samo diplomski ispit.

Na Fakultetu inženjerskih nauka, bivšem Mašinskom fakultetu, Marko je bio na smeru Energetika i procesna tehnika. Tokom studija, profesori su, kaže on, potencirali pitanje energetske efikasnosti.

– Evropa je dosta odmakla na tom polju. Zbog ograničenih resursa, energija je u razvijenim zemljama daleko skuplja nego kod nas. Zbog toga svi štede, a mi se, još uvek, ponašamo nonšalantno. Ventili o kojima govorim nisu nikakva novost, oni postoje i treba ih samo ugraditi. Ono što je u Evropi odavno standard, kod nas još, praktično, nije ni počelo da se primenjuje. Koliko ljudi uopšte zna da bi sa običnim, malim ventilima mogli da uštede od 15 do 40 odsto energije koja se koristi za zagrevanje stanova i kuća – pita se naš sagovornik.

Marko je rodom iz Gornjeg Milanovca, međutim sve se ređe vraća kući. U Kragujevcu živi sa verenicom, a planovi su im ozbiljni.

– Posao, pa brak i porodica, to mi je prioritet – naglašava ovaj student koji bi, budući da je stipendista norveške kompanije „Rap Marin”, uskoro mogao da napusti zemlju i kao mnogi njegovi vršnjaci krene „trbuhom za kruhom“.

Brane Kartalović
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Velika-usteda-sa-malim-ventilima.lt.html

Inženjeri-stipendisti spremni za put

  • PDF

Opširnije...

Apsolventi Fakulteta inženjerskih nauka (FIN) danas su imali završnu svečanost i zvanično postali stipendisti norveške kompanije 'RAPP Marine Group'. Ova kompanija šalje na praksu u svoje firme širom sveta 25 studenata, od kojih će četvorica ići u Ameriku, troje u Škotsku, a svi ostali u Norvešku.

Svi studenti stipendisti su prošli obuku u „RAPP Zastavi“, a išli su i na kurseve engleskog jezika kao bi se što lakše snašli u inostranstvu. Oni koji idu u Norvešku još uvek ne znaju jezik, ali obećavaju da će naučiti, bar za osnovnu konverzaciju.

Kako i sami kažu, na fakultetima je stanje kritično kada se radi o primeni teorijskog znanja u praksi, pa će im ova stipendija omogućiti da po prvi put svoje znanje primene, ali i da iskustva iskoriste za pisanje master teze.

Na pitanje da li bi ostali da žive i rade u zemljama gde će biti na praksi, svih desetak studenata sa kojima smo razgovarali jednoglasno su odgovorili da bi. Ipak, neki se nadaju da će svoje poslovne prilike pronaći i u Kragujevcu.

Jedan od studenata FIN-a i dobitinik stipendije, Nenad Petrović, kaže da se znanje dobrog inženjera stiče iskustvom, a da su oni spremni da uče i rade na svom usavršavanju.  

- Sada ima više posla za inženjere u Kragujevcu nego što je to bilo pre pet, šest godina. Više posla u industriji ima u industriji u Kragujevcu nego u Beogradu, na primer. U Beogradu su samo „fotelje“ - kroz smeh kaže Petrović.

Ovi mladi stručnjaci kažu i da su se njihovi prijatelji koji su završili isti fakultet brzo zaposlili, a stipendisti se nadaju nastavku saradnje sa RAPP-om.

Opširnije... Uslov za dobijanje stipendije bio je da su studenti apsolventi i da znaju engleski jezik, a svi koji su se prijavili su dobili i stipendiju jer, kako izgleda, nije bilo previše zainteresovanih.

Ovo je prva godina projekta organizovanja praksi u inostranstvu koje organizuje RAPP, a studenti će na put krenuti odmah posle Uskrsa.


Autor / izvor: Marija Pantović, Šumadija press

Sve desetke Tijane Đukić

  • PDF

Opširnije...Ima 23 godine, završila je master studije na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, govori pet jezika, sarađuje sa vodećim svetskim centrima za bioinženjering i – ne pada joj na pamet da ode iz Srbije.

Iz škole je ostala anegdota: „Tijani nije važno da bude prva, važno joj je samo da osvoji sto poena. A, sa sto poena si uvek prvi“. I tako kroz Osnovnu školu „Moma Stanojlović“, pa kroz srednju, a posle i na fakultetu. Uvek prva i uvek đak i student generacije – Tijana Đukić.

Ova mlada Kragujevčanka ima 23 godine, a već je gotovo sve postigla u životu, bar kada je reč o obrazovanju. Pre nepunih mesec dana završila je master studije na Fakultetu inženjerskih nauka. Prosečna ocena ista kao i na osnovnim studijama – čista desetka. S tim da je poslednji stepen studija završila jedan semestar pre roka.

– I sve ispite sam dala iz prvog pokušaja – dodaje ova mlada naučnica, koja je već kao srednjoškolka počela da sarađuje sa profesorom dr Milošem Kojićem, koji je u Kragujevcu, pri SANU, osnovao Istraživačko-razvojni centar za bioinženjering.

Bilo je to u trećem razredu Prve gimnazije, kada je Tijana već imala svest da „suština nije u samoj nauci, već u njenoj primeni“.

– Nije poenta da se bavite samo teorijom. Jeste matematika velika nauka, ali je mnogo korisnije kada je primenite. Zato sam otišla u Centar za bioinženjering. Bila sam radoznala, a kada su profesor Kojić i moj mentor Nenad Filipović čuli koliko imam nagrada, zdušno su me prihvatili – priča Tijana, koja je osam puta bila državni prvak na školskim takmičenjima iz matematike, fizike i informatike.

Svoju privrženost ideji da je čista nauka korisna samo ako se primeni u realnom životu Tijana je realizovala u magistarskom radu „Modeliranje solid-fluid interakcije primenom LB metode“.

– Reč je o kompjuterskoj simulaciji protoka krvi kroz krvne sudove, odnosno kretanju čvrstih tela kroz krv. To je primenjivo u nanomedicini, posebno kada je reč o lečenju kancera. Lekovi, odnosno njihove čestice deluju na obolelo tkivo, ali istovremeno i na okolna zdrava tkiva. U mom radu se vidi kako čestica leka putuje i ulazi tačno u obolelo tkivo, dok zdravo ostaje zdravo – objašnjava Tijana, naglašavajući da će se i na doktorskim studijama, koje će upisati u septembru, baviti istom temom.

Još nije odlučila na kom će fakultetu raditi doktorat, ali jedno je sigurno – biće to u Srbiji. Tijana je stipendista Fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i – ne pada joj na pamet da ode iz zemlje.

– Zašto bih išla, kada ovde imam sve. Naravno, mi nemamo zečeve i pacove, odnosno skenere i druge instrumente, ali ja već sarađujem sa svetskim univerzitetima. Sa klinika nam šalju rezultate, a podatke koje dobijemo obradimo i vratimo im. Tu je internet, pa mogu da radim i od kuće, da ne ustajem iz kreveta – šali se spavalica Tijana, objašnjavajući da joj „materijalna strana nije prioritet“, te da „za hleb“ zarađuje radeći u kragujevačkom Centru za bioinženjering, gde je donedavno bila spoljni saradnik, a sada je istraživač-saradnik.

Tijana je trenutno angažovana na dva međunarodna naučnoistraživačka projekta, evropskom FP7-AR Trit i američkom koji se sprovodi na Institutu u Hjustonu, a kojim rukovodi jedan od najvećih stručnjaka za bionženjering, profesor Mauro Ferari.

– Reč je o razvoju algoritama i softvera bitnih za biomedicinska istraživanja i primenu u kliničkoj praksi – objašnjava naša sagovornica, koja je do sada samostalno ili kao koautor objavila šest radova, od kojih jedan pripada grupi M21, što znači da je od međunarodnog značaja.
Ova mlada i lepa Kragujevčanka tečno govori pet stranih jezika: engleski, nemački, španski, francuski i italijanski. Tvrdi da se u životu sve može postići ako se dobro organizujete i ako na vreme počnete da „taložite znanje“.

– Za takmičenja u osnovnoj školi ja sam se pripremala učeći iz srednjoškolskih knjiga, a u srednjoj sam konsultovala fakultetske udžbenike. Mnogi misle da sam mnogo radila. Jesam, ali ne preterano. Sve je lakše kada na vreme, dok ste mladi, počnete da taložite znanje. Posle se jedno na drugo samo nadovezuje. Tako se i kuća gradi, od temelja – poručuje Tijana, koja se u slobodno vreme bavi origamijem, starom japanskom veštinom izrade figura od papira.
Mladići će, u šali kaže, morati da se „pomire sa sudbinom, sa mojom pobedničkom prirodom“.

Brane Kartalović
Izvor: Politika
.