Press Cliping

Wed20092017

Poslednje izmene08:13:10 AM GMT

Back O fakultetu Press Clipping

Press Cliping

Barat Bušan, počasni doktor nauka kragujevačkog Univerziteta

  • PDF
Opširnije...Mene plaćaju da se bavim naukom i moja je dužnost da uzvratim tako što će moj rad imati konkretnu primenu. Zbog toga je veoma važno da se u tom smislu radi i sa studentima i da oni budu obučeni za praktičan način rada, kako bi shvatili da im nije cilj samo doktorska diploma, već praktična primena njihovog rada, kaže profesor Bušan, jedan od vodećih svetskih eksperata u oblasti nanotehnologije

Jedan od vodećih eksperata u svetu nanotehnologije, profesor Univerziteta u Ohaju i gostujući profesor Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu, Barat Bušan promovisan je, prošle nedelje, za počasnog doktora nauka kragujevačkog Univerziteta.
Iako je ranijih godina često boravio u Evropi, u Srbiju je prvi put došao pre godinu dana, na poziv dekana Fakulteta inženjerskih nauka Miroslava Babića, na međunarodnu konferenciju o nanotehnologiji. Tada su i počeli pregovori o saradnji, a Bušan je naročito bio zainteresovan za razgovor sa studentima doktorskih studija.

ISTRAŽIVANJA U OBLASTI NANOTEHNOLOGIJE

Skupo finansiranje projekata

Nanometar je bilioniti deo metra. Nanotehnologija je interdisciplinarna oblast i predstavlja građenje stvari i predmeta na atomskom nivou. Danas hemičari, biolozi, fizičari i inženjeri elektrotehnike sarađuju u oblasti nanotehnologije, pre svega zato što je funkcionisanje ovako sitnih čestica poprilično drugačije od onog koje vlada u većim razmerama.
- Stalno pokušavamo da dobijemo nove projekte, da sarađujemo sa međunarodim institucijama i radimo na međunarodnim projektima. Međutim, nama je ovo otežano jer nismo deo Evropske unije, a finansiranje ovakvih naučnih projekata je vrlo skupo pa se snalazimo najbolje što umemo da kroz aplikacije za različite projekte dobijemo sredstva za unapređenje kvaliteta  nastave i istraživačkog rada naših studenata, kaže dekan Fakulteta inženjerskih nauka Miroslav Babić.

Rezultat ove saradnje je i doktorska disertacija Fatime Živić, u čijoj izradi je učestvovao profesor Bušan putem video linka, ali i kao član komisije u odbrani doktorata.
- Iako je saradnja počela pre godinu dana, veoma je intenzivna. Učestvovao sam i u odbrani naučne teze Fatime Živić, koja je branila svoj doktorski rad na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, ali komunicirali smo samo preko skajpa. Ovo je prilika da razgovaram sa još studenata, da se upoznamo lično i ostvarimo kontakte. Saradnja sa različitim ljudima i laboratorijama širom sveta doprinosi naučnom sazrevanju i razvoju i čini nas boljim ljudima. S obzirom da su ovde ograničene  mogućnosti za obavljanje laboratorijskih istraživanja, vrata moje laboratorije na Univerzitetu u Ohaju u svakom trenutku su otvorena za studente doktorskih studija i to je samo jedan od vidova naše buduće saradnje, kaže profesor Bušan.

Treba preuzeti inicijativu

On naglašava da nauka ima internacionalni karakter, a razmena studenata, naučnika i profesora je veoma važna za napredovanje u karijeri. Ona pruža i mogućnost mladim naučnicima da kroz rad sa svojim kolegama širom sveta nauče kako da drugačije rade, ali i kako da drugačije misle. Bušan kaže da su studenti u Evropi naučeni da očekuju da im država u potpunosti finansira istraživanja, dok u Americi imaju sasvim drugačiji pristup.
- Američka vlada je u mogućnosti, više nego bilo koja druga zemlja u svetu, da finansira naučna istraživanja, ali pogrešno je misliti da ona može sve da isfinansira. Same kompanije su dužne da ulažu u naučna istraživanja i njihov uspeh i opstanak na tržištu zavise od ljudi koji donose nove ideje. Kompanije ne čine samo zidovi, kompanije čine ljudi, koji stvaraju nove proizvode, objašnjava Bušan.
Kao primer naveo je kompaniju IBM, u kojoj je radio 15 godina i koja je uvek tesno sarađivala sa univerzitetima, ulagala u naučna istraživanja, što je kasnije postalo deo njenog imidža. Zauzvrat je dobijala visokostručne, obučene ljude koje su dobijali posao i doprinosili uspehu kompanije.        
Kragujevački studenti, čini se, imaju dovoljno znanja i volje za usavršavanjem i bavljenjem naukom, ali ono što nedostaje je bolja opremljenost laboratorija i mogućnost odlaska na seminare i stručne skupove.
- Što se tiče mogućnosti za napredovanje i istraživanja, srpski i američki studenti su na istom nivou, ali srpskim studentima je potrebno da više rade na vidljivosti u međunarodnim naučnim krugovima i naučnoj zajednici. Nove tehnologije se razvijaju brzo i nije dovoljno da znate šta je bilo prošle nedelje, morate da znate šta se danas novo desilo na polju u kome radite, a to znači da treba da znate i šta vaše kolege rade, da ostvarite lične kontakte, smatra Bušan, dodajući da ne treba čekati da se od nekoga dobije zadatak već da svako treba da preuzme inicijativu.

Inženjer u srcu

Za sebe kaže da je po struci inženjer, ali radi kao naučnik i istraživač u laboratoriji.

INDUS U AMERICI

Stručnjak svetskog glasa

Profesor dr Barat Bušan rođen je u Indiji, ali od svoje dvadesete godine živi u Americi.  Trenutno je, kao jedan od vodećih svetskih naučnika u oblasti nanotehnologije angažovan kao direktor istraživačke laboratorije u Ohaju. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima su priznanje NASA za učešće u istraživanju uzroka  eksplozije spejs šatla „Čelendžer”, više nagrada IBM korporacije za izuzetne doprinose za inovacije i tehnički napredak i veći broj nagrada od Univerziteta širom sveta. Neke od oblasti istraživanja kojima se aktivno bavi su primena biomimetik nanotehnologija za razvoj materijala sa superiornim osobinama (samočisteće površine, površine koje ne zadržavaju vodu, površine sa izuzetno niskim koeficijentima trenja i dr.)
Profesor Bušan je urednik nekoliko prestižnih naučnih časopisa visokog svetskog ranga i autor je osam univerzitetskih udžbenika, više od 90 poglavlja u različitim udžbenicima i preko 700 naučnih radova (spada u pet odsto najviše citiranih autora u svetu). Bio je urednik preko 50 udžbenika i nosilac je 17 američkih i svetskih patenata u oblasti nanotehnologija, nanotribologije, nanomehanike i biomimetike. Sarađuje sa izuzetno velikim brojem istraživačkih institucija širom sveta.


- Pošto sam inženjer u srcu, za sve što radim tražim odgovarajuću praktičnu primenu. Ne zanimaju me apstraktna istraživanja. Svako istraživanje mora da ima svrhu, tvrdi i dodaje da će, recimo, istraživanje „lotos efekta”, odnosno sposobnost cveta lotosa da ne upija vodu već ona  klizi niz njegove latice i listove, biti upotrebljeno za „pravljenje” materijala za samočisteće površine, koji će „imitirati” površinu lotosa i za koji se neće lepiti nečistoće. Isto tako, efekat „ajkuline kože” iskorišćen je za nove materijale koji smanjuju trenje. Rezultat njegovog istraživanja korišćen je i pri razvoju čuvenog „spido” plivačkog odela, u kojem je Majkl Felps, 2008. godine, osvojio osam medalja na Olimpijskim igrama. Između ostalog, Bušan je učestvovao i u NASA istraživanju uzroka eksplozije spejs šatla „Čelindžer”.
Iako je naučnik, istovremeno je u stalnim kontaktima sa kompanijama, sa kojima ugovara poslove i koje, zapravo, finansiraju njegova istraživanja. O tome svedoči i činjenica da po povratku u Ameriku ima zakazan razgovor sa menadžerima iz „Sonija” u vezi sa kreiranjem displeja za „smart” telefone i načinu kako iskoristiti nanotehnologiju da se na displeju ne zadržavaju nečistoće i otisci prstiju.
I najveće svetske naftne kompanije u Saudijskoj Arabiji zainteresovane su da koriste ovu tehnologiju u naftovodima kako bi smanjili trenje, povećali brzinu protoka i redukovali gubtke nafte pri transportu. Ništa manje nisu zanimljiva ni istraživanja desalinacije vode, zašta su, pre svih, Arapi i te kako zainteresovani.
- Uvek tragam za otkrićima koja će imati veliku upotrebnu vrednost i to je ono što me pokreće. Niko ne treba da se bavi naukom radi nauke. Mene plaćaju da se bavim naukom i moja je dužnost da uzvratim tako što će moj rad imati konkretnu primenu. Zbog toga je veoma važno da se u tom smislu radi i sa studentima i da oni budu obučeni za praktičan način rada, kako bi shvatili da im nije cilj samo doktorska diploma, već praktična primena njihovog rada, kaže profesor Bušan. On napominje da je takvo razmišljanje deo kulture Amerikanaca, ali ne i Evropljana. Tim povodom jedan prijatelj iz Nemačke mu je rekao da Nemci nikada neći imati Bila Gejtsa,  jer to nije u njihovom mentalitetu.             
Važnost nanotehnologije nije samo u razumevanju funkcionisanja složenih bioloških i tehnoloških mehanizama, već upravo u pronalaženju praktičnih načina primene ove tehnologije.
- Ako možete da gradite mehaničke delove atom po atom, oni mogu biti hiljadu puta manji i milion puta brži od postojećih uređaja. Takmičenje za bržim čipovima, smanjenjem utroška energije u proizvodnji ili gubitka energije usled smanjenja trenja, kao što je to na primer slučaj kod Felpsovog  plivačkog odela, za rezultat je donelo sve veću primenu i razvoj nanotehnologije, objašnjava naš sagovornik.
Profesor Bušan koristi specifičan pristup nanotehnologiji, koji podrazumeva spoj ove nauke i prirode i koji se naziva biomimetik nanotehnologija. On kaže da ideje na osnovu kojih kasnije pokušava da napravi određene tehnološke napretke dobija iz prirode, pošto u prirodi već postoje sve stvari koje sada nastoji da „veštački” napravi.
Trenutno, u svojoj laboratoriji uzgaja pirinač, proučava krila leptira i vilinog konjica, objašnjavajući da list pirinča sadrži kombinaciju „lotosovog” i efekta „ajkuline kože”.   
Vreme kada će nanotehnologija preuzeti primarnu ulogu u tehnološkom razvoju, medicini, fizici, biološkim istraživanjima i ekologiji, nije daleko. Ono je pred nama, zaključuje profesor Bušan.

Gordana BOŽIĆ - Kragujevačke novine

Srpski naučnici će praviti organe od matičnih ćelija

  • PDF

Opširnije...Tim srpskih naučnika je stvorio sve uslove da prvi u ovom delu Evrope napravi prave ljudske organe od matičnih ćelija. Na Fakultetu za inženjerske nauke u Kragujevcu je razvijen nosač za matične ćelije, koji je napravljen od kukuruznog skroba.

Profesor Grujović sa kalupima za matične ćelije

Testovi su pokazali da je materijal idealan za zasejavanje matičnih ćelija i da s njim mogu da se prave kosti, krvni sudovi, delovi disajnih organa i srčani zalisci. U timu naučnika je i genetičar dr Miodrag Stojković, koji tvrdi da je Srbija već zakoračila u bioinženjering i da je po znanju uz SAD, Veliku Britaniju i Španiju.

- Potrebno je da ministar za nauku i prosvetu odobri investiciju da se izgradi centar za matične ćelije u Kragujevcu, a novac je već obezbeđen od Evropske investicione banke. Vrednost je 5,2 miliona evra, i ova ustanova koja treba da se izgradi u Kragujevcu treba da bude povezana sa Medicinskim fakultetom i da školuje nove kadrove za ovu vrhunsku naučnu oblast koja je budućnost moderne medicine - kaže Stojković.

Centar na 17.000 kvadrata
Prvi centar za matične ćelije na Balkanu, koji je svstan među prioritete Vlade Srbije i Ministarstva za prosvetu, sastojaće se od dela za naučno istraživanje od 10.250 kvadrata i dela od 7.250 kvadratnih metara koji je namenjen za nastavu i administraciju. Objekat će imati podrum, prizemlje i dva sprata, i biće opremljen najsavremenijim instalacionim sistemima. Treba da bude završen do kraja 2013. godine.

On kaže da su stručnjaci razvili sistem kojim se u rešetkaste nosače - skafoldove, usađuju matične ćelije. One se vade iz krvi ili iz koštane srži, i onda u posebnim uslovima gaje i rastu. Tako se dobija pravi prirodni organ. On raste od nekoliko nedelja do par meseci. Posle se vraća na kliniku, gde ga lekari ugrađuju pacijentu.

Prednost organa koji se proizvode od matičnih ćelija je mnogostruka, a najveća je to što organizam pacijenta takve organe ne odbacuje, jer ih prepoznaje kao svoje. Uz to, na ovaj način može da se napravi pravi, prirodni deo tela, po merama svakog pacijenta.

Kako za „Blic” kaže profesor Nenad Grujović sa inženjerskog fakulteta, „od materijala koji je razvijen na fakultetu može da se napravi bilo koji model organa u tri dimenzije“.

- Najvažnije je to da smo napravili materijal koji je plastika, ali na bazi kukuruznog skroba. To znači da je dovoljno čvrst da kroz njega rastu ćelije i da drži tkivo. Kasnije se, za nekoliko meseci, skrob razgradi i nestane, a ostane pravi novi organ. Prednost je i to što u taj materijal koji nosi ćelije možemo da usadimo i potrebne lekove, koji se postepeno apsorbuju u organizam pacijenta. Ovo je tehnologija koja je povezana sa inženjerstvom. Od istog materijala ćemo praviti i stentove koji se ugrađuju u krvne sudove, jer za razliku od metalnih oni rešavaju problem i vremenom nestaju i ne smetaju - kaže Grujović.
 
Izvor : Blic.rs

Superiornost na krilima znanja

  • PDF

Opširnije...Zajednički interesi za unapređenje naučnog rada i razvoj novih tehnologija i njihove primene, na Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu su doveli profesora Barata Bušana, svetskog eksperta u oblasti nanotehnologija.

Počasni doktor Univerziteta u Kragujevcu i gostujući profesor Fakulteta inženjerskih nauka, Barat Bušan je profesor Univerziteta u Ohaju, ali i jedan od vodećih eksperata u svetu u oblastima nanotribologije, nanomehanike i biomimetike.

Između ostalog, Bušan je učestvovao u NASA istraživanju uzroka eksplozije spejs šatla „Čelindžer“ (Challenger), a rezultati njegovih istraživanja u domenu primene nanotehnologija na razvoju novih materijala sa superiornim osobinama korišćeni su i pri razvoju čuvenog „Spido“ (Speedo) plivačkog odela u kojem je Majkl Felps (Michael Phelps) 2008. godine osvojio osam medalja na Olimpijskim igrama.

Jezik nauke nema granice

U Srbiju je dolazio i ranije, ali ovoga puta povod za dolazak je nastavak saradnje sa kragujevačkim Univerzitetom, razmena iskustava i želja da se naučnici na poljima novih tehnologija povežu, kao i da se postojeće veze ojačaju  kroz direktnu komunikaciju.

- Za nas je prirodno da sarađujemo. Učestvovao sam i u odbrani naučne teze Fatime Živić, koja je branila svoj doktorski rad na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, ali komunicirali smo samo preko skajpa. Ovo je prilika da razgovaram sa još studenata, da se upoznamo lično i ostvarimo kontakte. Saradnja sa različitim ljudima i laboratorijama širom sveta ne samo da doprinosi naučnom sazrevanju i razvoju, već nas sve čini i boljim ljudima – kaže profesor Bušan za Šumadijapress.

Nauka ima internacionalni karakter, a razmena studenata, naučnika i profesora je veoma važna za napredovanje u karijeri. Ona pruža i mogućnost mladim naučnicima da kroz rad sa svojim kolegama širom sveta nauče, ne samo kako da drugačije rade, već kako i da drugačije misle.

Nanotehnologija

Nanometar je bilioniti deo metra. Nanotehnologija je interdisciplinarna oblast i predstavlja građenje stvari i predmeta na atomskom nivou. Danas hemičari, biolozi, fizičari i inženjeri elektrotehnike sarađuju u oblasti nanotehnologije, pre svega zato što je funkcionisanje ovako sitnih čestica poprilično drugačije od onog koje vlada u većim razmerama.

- Stalno pokušavamo da dobijemo nove projekte, da sarađujemo sa međunarodim institucijama i radimo na međunarodnim projektima. Međutim, nama je ovo otežano jer nismo deo Evropske unije, a finansiranje ovakvih naučnih projekata je vrlo skupo pa se snalazimo najbolje što umemo da kroz aplikacije za različite projekte dobijemo sredstva za unapređenje kvaliteta  nastave i istraživačkog rada naših studenata – kaže dekan Fakulteta inženjerskih nauka Miroslav Babić.

Kragujevački studenti, čini se, imaju dovoljno znanja i volje za usavršavanjem i bavljenjem naukom, ali ono što nedostaje je bolja opremljenost laboratorija i mogućnost odlaska na seminare i stručne skupove.

- Što se tiče mogućnosti za napredovanje i istraživanja, srpski i američki studenti su na istom nivou, ali srpskim studentima je potrebno da više rade na vidljivosti u međunarodnim naučnim krugovima i naučnoj zajednici. Nove tehnologije se razvijaju brzo, nije dovoljno da znate šta je bilo prošle nedelje, morate da znate šta se danas novo desilo na polju u kome radite, a to znači da treba da znate i šta vaše kolege rade, da ostvarite lične kontakte – objašnjava profesor Bušan.

Potencijali i „magija“

Važnost nanotehnologije, kao relativno nove naučne discipline, nije samo u razumevanju funkcionisanja složenih bioloških i tehnoloških mehanizama, već i u pronalaženju praktičnih načina primene ovih tehnologija. Primera radi, svakih 18 meseci ili manje veličina provodnika i tranzistora u mikročipovima se smanji za oko 50 procenata, dok se brzina čipova udvostruči. Provodnici su već veličine delića mikrona, a uskoro će, zajedno sa izolatorima, postati toliko tanki da će efekti kvantne mehanike doći u igru.

Ako možete da gradite mehaničke delove atom po atom, oni mogu biti hiljadu puta manji i milion puta brži od postojećih uređaja. Takmičenje za bržim čipovima, smanjenjem utroška energije u proizvodnji ili gubitka energije usled smanjenja trenja, kao što je to na primer slučaj kod Felpsovog  plivačkog odela, za rezultat je donelo sve veću primenu i razvoj nanotehnologije.

Profesor Bušan koristi specifičan pristup nanotehnologiji koji podrazumeva spoj ove nauke i prirode i koji se naziva biomimetik nanotehnologija.

- Ideje na osnovu kojih mi kasnije pokušavamo da napravimo određene tehnološke napretke dobijamo iz prirode. U prirodi već postoje sve stvari koje mi pokušavamo da sada „veštački“ napravimo – kaže Batar Bušan.

Neke od oblasti istraživanja kojima se profesor Bušan trenutno bavi su primena biomimetik nanotehnologija za razvoj materijala sa superiornim osobinama, koji bi mogli da „naprave“ materijale za samočisteće površine, površine koje ne zadržavaju vodu, površine sa izuzetno niskim koeficijentima trenja...Primer komercijalne tehnologije koja je iskoristila princip veštačke ajkuline kože je i čuveno plivačko odelo Majkla Felpsa.

- Avionske kompanije ove tehnologije mogu da koriste u kreiranju materijala za pravljenje aviona, ali sličnu primenu mogu imati i u kreiranju automobila i brodova i čamaca. Takođe, naftne kompanije mogu ove tehnologije koristiti za naftovode, gde je moguće značajno redukovati gubitak u transportu – kaže Bušan.

Vreme kada će nanotehnologija preuzeti primarnu ulogu u tehnološkom razvoju, medicini, fizici, biološkim istraživanjima i ekologiji, nije previše daleko.

Povezivanje  minijaturnih motora, zupčanika, poluga, senzora, energije, komunikacionih veza i uređaja sa moćnim minijaturnim računarima omogućiće nastajanje novih vrsta inteligentnih materijala koji će promeniti svet u najrazličitijim pravcima.

U kojoj meri će srpski naučnici i mladi studenti Fakulteta inženjerskih nauka učestvovati u tome, vreme će pokazati.

Autor / izvor: Marija Pantović
ŠumadijaPress

Velika ušteda sa malim ventilima

  • PDF

Opširnije...Kragujevac – Umnogome kaskamo za svetom, ali ima i onih segmenata gde ne bismo morali da budemo baš na začelju. Pogotovo kad su nam neka rešenja nadohvat ruke, a mi ih, najčešće iz nemarnosti, ne koristimo. Ili ih, bar, ne upotrebljavamo u onoj meri u kojoj bismo mogli. Tako je i sa energijom. Nemamo je dovoljno, a rasipamo je i uvozimo, kaže Marko Stjepić, student kragujevačkog Fakulteta inženjerskih nauka, koji je u svom nagrađenom radu „Ušteda energije uz pomoć termoregulacionih ventila“ pokazao da se na jednostavan način, bez mnogo ulaganja, možemo grejati efikasnije i – jeftinije.

– Reč je o mom završnom radu na osnovnim studijama, u kojem sam pokazao da se uz upotrebu termoregulacionih ventila, koji se lako mogu ugraditi na radijatore, može uštedeti 30 odsto energije. Stvar je posve praktična i korisna, jer ugradnja tih ventila u stanu koji, recimo, ima 80 kvadrata košta svega oko 150 evra. Ušteda je velika, budući da bi se ta mala investicija, imajući u vidu cenu grejanja, isplatila za gotovo jednu grejnu sezonu – objašnjava naš sagovornik.

Za ovaj svoj rad, koji je u desetominutnom izlaganju na engleskom jeziku predstavio stručnoj komisiji, ovaj dvadesettrogodišnjak dobio je veliko priznanje na 42. Konferenciji za klimatizaciju, grejanje i hlađenje, koja je krajem prošle godine održana u beogradskom Centru „Sava“. Na tom nacionalnom takmičenju studenata Marko je osvojio prvo mesto, što mu je omogućilo da predstavlja Srbiju na evropskom takmičenju iz termomehanike, koje će biti održano 19. aprila u Temišvaru.

Na toj smotri mladih naučnika, koju organizuje Federacija evropskih asocijacija za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, on će „ukrstiti koplja“ sa kolegama inženjerima iz Nemačke, Danske, Italije, Španije, Holandije...

– Dosta mi znači pobeda u Beogradu, pre svega zbog činjenice što je osnivač konferencije profesor Branislav Todorović, naš najznačajniji naučnik iz oblasti termomehanike. Takođe sam srećan i zbog svog mentora, profesora Milorada Bojića, koji mi je predložio da pošaljem rad. I sada ću morati da ga prilagodim propozicijama takmičenja, baš kao i u Beogradu, ali sam siguran da ću svoju zemlju u Rumuniji predstaviti na dostojanstven način – kaže Marko, kome je do završetka master studija ostao još samo diplomski ispit.

Na Fakultetu inženjerskih nauka, bivšem Mašinskom fakultetu, Marko je bio na smeru Energetika i procesna tehnika. Tokom studija, profesori su, kaže on, potencirali pitanje energetske efikasnosti.

– Evropa je dosta odmakla na tom polju. Zbog ograničenih resursa, energija je u razvijenim zemljama daleko skuplja nego kod nas. Zbog toga svi štede, a mi se, još uvek, ponašamo nonšalantno. Ventili o kojima govorim nisu nikakva novost, oni postoje i treba ih samo ugraditi. Ono što je u Evropi odavno standard, kod nas još, praktično, nije ni počelo da se primenjuje. Koliko ljudi uopšte zna da bi sa običnim, malim ventilima mogli da uštede od 15 do 40 odsto energije koja se koristi za zagrevanje stanova i kuća – pita se naš sagovornik.

Marko je rodom iz Gornjeg Milanovca, međutim sve se ređe vraća kući. U Kragujevcu živi sa verenicom, a planovi su im ozbiljni.

– Posao, pa brak i porodica, to mi je prioritet – naglašava ovaj student koji bi, budući da je stipendista norveške kompanije „Rap Marin”, uskoro mogao da napusti zemlju i kao mnogi njegovi vršnjaci krene „trbuhom za kruhom“.

Brane Kartalović
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Velika-usteda-sa-malim-ventilima.lt.html

Inženjeri-stipendisti spremni za put

  • PDF

Opširnije...

Apsolventi Fakulteta inženjerskih nauka (FIN) danas su imali završnu svečanost i zvanično postali stipendisti norveške kompanije 'RAPP Marine Group'. Ova kompanija šalje na praksu u svoje firme širom sveta 25 studenata, od kojih će četvorica ići u Ameriku, troje u Škotsku, a svi ostali u Norvešku.

Svi studenti stipendisti su prošli obuku u „RAPP Zastavi“, a išli su i na kurseve engleskog jezika kao bi se što lakše snašli u inostranstvu. Oni koji idu u Norvešku još uvek ne znaju jezik, ali obećavaju da će naučiti, bar za osnovnu konverzaciju.

Kako i sami kažu, na fakultetima je stanje kritično kada se radi o primeni teorijskog znanja u praksi, pa će im ova stipendija omogućiti da po prvi put svoje znanje primene, ali i da iskustva iskoriste za pisanje master teze.

Na pitanje da li bi ostali da žive i rade u zemljama gde će biti na praksi, svih desetak studenata sa kojima smo razgovarali jednoglasno su odgovorili da bi. Ipak, neki se nadaju da će svoje poslovne prilike pronaći i u Kragujevcu.

Jedan od studenata FIN-a i dobitinik stipendije, Nenad Petrović, kaže da se znanje dobrog inženjera stiče iskustvom, a da su oni spremni da uče i rade na svom usavršavanju.  

- Sada ima više posla za inženjere u Kragujevcu nego što je to bilo pre pet, šest godina. Više posla u industriji ima u industriji u Kragujevcu nego u Beogradu, na primer. U Beogradu su samo „fotelje“ - kroz smeh kaže Petrović.

Ovi mladi stručnjaci kažu i da su se njihovi prijatelji koji su završili isti fakultet brzo zaposlili, a stipendisti se nadaju nastavku saradnje sa RAPP-om.

Opširnije... Uslov za dobijanje stipendije bio je da su studenti apsolventi i da znaju engleski jezik, a svi koji su se prijavili su dobili i stipendiju jer, kako izgleda, nije bilo previše zainteresovanih.

Ovo je prva godina projekta organizovanja praksi u inostranstvu koje organizuje RAPP, a studenti će na put krenuti odmah posle Uskrsa.


Autor / izvor: Marija Pantović, Šumadija press

Sve desetke Tijane Đukić

  • PDF

Opširnije...Ima 23 godine, završila je master studije na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, govori pet jezika, sarađuje sa vodećim svetskim centrima za bioinženjering i – ne pada joj na pamet da ode iz Srbije.

Iz škole je ostala anegdota: „Tijani nije važno da bude prva, važno joj je samo da osvoji sto poena. A, sa sto poena si uvek prvi“. I tako kroz Osnovnu školu „Moma Stanojlović“, pa kroz srednju, a posle i na fakultetu. Uvek prva i uvek đak i student generacije – Tijana Đukić.

Ova mlada Kragujevčanka ima 23 godine, a već je gotovo sve postigla u životu, bar kada je reč o obrazovanju. Pre nepunih mesec dana završila je master studije na Fakultetu inženjerskih nauka. Prosečna ocena ista kao i na osnovnim studijama – čista desetka. S tim da je poslednji stepen studija završila jedan semestar pre roka.

– I sve ispite sam dala iz prvog pokušaja – dodaje ova mlada naučnica, koja je već kao srednjoškolka počela da sarađuje sa profesorom dr Milošem Kojićem, koji je u Kragujevcu, pri SANU, osnovao Istraživačko-razvojni centar za bioinženjering.

Bilo je to u trećem razredu Prve gimnazije, kada je Tijana već imala svest da „suština nije u samoj nauci, već u njenoj primeni“.

– Nije poenta da se bavite samo teorijom. Jeste matematika velika nauka, ali je mnogo korisnije kada je primenite. Zato sam otišla u Centar za bioinženjering. Bila sam radoznala, a kada su profesor Kojić i moj mentor Nenad Filipović čuli koliko imam nagrada, zdušno su me prihvatili – priča Tijana, koja je osam puta bila državni prvak na školskim takmičenjima iz matematike, fizike i informatike.

Svoju privrženost ideji da je čista nauka korisna samo ako se primeni u realnom životu Tijana je realizovala u magistarskom radu „Modeliranje solid-fluid interakcije primenom LB metode“.

– Reč je o kompjuterskoj simulaciji protoka krvi kroz krvne sudove, odnosno kretanju čvrstih tela kroz krv. To je primenjivo u nanomedicini, posebno kada je reč o lečenju kancera. Lekovi, odnosno njihove čestice deluju na obolelo tkivo, ali istovremeno i na okolna zdrava tkiva. U mom radu se vidi kako čestica leka putuje i ulazi tačno u obolelo tkivo, dok zdravo ostaje zdravo – objašnjava Tijana, naglašavajući da će se i na doktorskim studijama, koje će upisati u septembru, baviti istom temom.

Još nije odlučila na kom će fakultetu raditi doktorat, ali jedno je sigurno – biće to u Srbiji. Tijana je stipendista Fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i – ne pada joj na pamet da ode iz zemlje.

– Zašto bih išla, kada ovde imam sve. Naravno, mi nemamo zečeve i pacove, odnosno skenere i druge instrumente, ali ja već sarađujem sa svetskim univerzitetima. Sa klinika nam šalju rezultate, a podatke koje dobijemo obradimo i vratimo im. Tu je internet, pa mogu da radim i od kuće, da ne ustajem iz kreveta – šali se spavalica Tijana, objašnjavajući da joj „materijalna strana nije prioritet“, te da „za hleb“ zarađuje radeći u kragujevačkom Centru za bioinženjering, gde je donedavno bila spoljni saradnik, a sada je istraživač-saradnik.

Tijana je trenutno angažovana na dva međunarodna naučnoistraživačka projekta, evropskom FP7-AR Trit i američkom koji se sprovodi na Institutu u Hjustonu, a kojim rukovodi jedan od najvećih stručnjaka za bionženjering, profesor Mauro Ferari.

– Reč je o razvoju algoritama i softvera bitnih za biomedicinska istraživanja i primenu u kliničkoj praksi – objašnjava naša sagovornica, koja je do sada samostalno ili kao koautor objavila šest radova, od kojih jedan pripada grupi M21, što znači da je od međunarodnog značaja.
Ova mlada i lepa Kragujevčanka tečno govori pet stranih jezika: engleski, nemački, španski, francuski i italijanski. Tvrdi da se u životu sve može postići ako se dobro organizujete i ako na vreme počnete da „taložite znanje“.

– Za takmičenja u osnovnoj školi ja sam se pripremala učeći iz srednjoškolskih knjiga, a u srednjoj sam konsultovala fakultetske udžbenike. Mnogi misle da sam mnogo radila. Jesam, ali ne preterano. Sve je lakše kada na vreme, dok ste mladi, počnete da taložite znanje. Posle se jedno na drugo samo nadovezuje. Tako se i kuća gradi, od temelja – poručuje Tijana, koja se u slobodno vreme bavi origamijem, starom japanskom veštinom izrade figura od papira.
Mladići će, u šali kaže, morati da se „pomire sa sudbinom, sa mojom pobedničkom prirodom“.

Brane Kartalović
Izvor: Politika

Centar za primenjenu automatiku inženjerskog fakultet

  • PDF

Opširnije...Kad se hoće - može i kod nas

U želji da stvore spremnije, stručnije i fleksibilnije kadrove stručnjaci iz Centra za primenjenu automatiku sa Fakulteta inžinjerskih nauka i Politehničke škole stavili su akcenat na edukaciju kadrova koja će moći da predaju i rukovode ambicioznim kursevima koji su zamišljeni u saradnji sa bostonskim MIT-om, najprestižnijim svetskim tehnološkim univerzitetom

Piše Zoran Mišić

Ljudi iz Centra za primenjenu automatiku kragujevačkog Fakulteta inžinjerskih nauka (koji stari Kragujevčani još uvek od milošte zovu „Mašinac”) odavno su rešili da sagledaju šta se i kako radi na vodećim svetskim tehnološkim fakultetima i univerzitetima i njihovo bogato iskustvo, praksu, metodiku i proces nastave primene kod nas.
Jer, kako kažu, nema razloga da neko ko studira na, recimo, berlinskom Tehnološkom univerzitetu bude bolji, stručniji, obrazovaniji i spremniji za posao nego neko ko studira u Kragujevcu, ali je potrebno da mnogo šta uradimo kako bismo imali jednaki kredibilitet kao svetski fakulteti.

Zato Centar za primenjenu automatiku, na čijem je čelu Milan Matijević (42) redovni profesor, prodekan za međunarodnu saradnju i akreditaciju, odnosno njegovi studenti-doktoranti, sarađuju sa vodećim svetskim obrazovnim tehnološkim ustanovama, pre svega sa bostonskim MIT-om i institucijama i pokušavaju da takva vrsta saradnje i prenošenja iskustva zaživi na svim obrazovnim nivoima.

Um i ruka

Centar za primenjenu automatiku postoji više od decenije. Njegov osnivač i prvi rukovodilac bio je profesor Živomir Petronijević, a značajan trag u njegovom radu ostavili su i brojni saradnici, poput profesora Vladimir Cvjetkovića, doktora Duška Katića i Miladina Stefanovića, kao i poznati kragujevački inženjeri Miroslav Ravlić, Mladen Marić, Đorđe Đorđević, Bojan Miličić, Zoran Kalenić...

Danas su tu nove snage, studenti doktoranti: Mina Vasković, Nenad Babajić, Vladimir Joković, Srđan Stojković, Petar Mišljen, Dragoljub Stevanović...

Centar za primenjenu automatiku i njegov matični fakultet žele da svetska iskustva i praksu prenesu ne samo studentima našeg Univerziteta već i učenicima drugih obrazovnih ustanova i škola.

- Trudimo se da ono što rade studenti u svetu bude moguće i ovde. Deviza MIT-a je „Um i ruka” i u svetu tehničkih nauka i jeste tako. Jedno mora drugo da prati. Oni imaju proporciju da svaka teorija mora da bude pokrivena praktičnim radom a odnos teorije i prakse je jedan prema tri u korist praktične nastave. Kroz tu praksu njihovi studenti obavljaju laborotorijski rad, programiranje i od prvog časa kada počnu studije rade sami praktično i konkretno. Kada diplomiraju spremniji su i pripremljeniji za rad nego naši studenti, kaže Matijević.

On je, boraveći u Bostonu, učestvovao i držao kurseve masovne edukacije đacima koji su završili srednju školu i još nisu počeli sa studijama. Kaže da su ti kursevi odlično organizovani i koncipirani tako da povezuju robotiku, elektroniku, programiranje, matematiku, primene teorije... Kod nas takve ideje nailaze na defetistički stav tipa: „To je preterano, samo za decu koja hoće da rade”. Kod nas je, smatra prof. Matijević, suštinski problem u organizaciji kao i u nepostojanju adekvatno pripremljenih profesora koji bi takve kurseve mogli da sprovedu.

Zbog toga su sa partnerima iz Politehničke škole odlučili da prvo sprovedu edukaciju edukatora. U tu svrhu u ovoj kragujevačkoj srednjoj školi održavaju se tri specijalizovana kursa sa ciljem da pripreme profesore srednjih škola i fakulteta.

- Nema razloga da neko ko živi u Kragujevcu manje zna nego neko ko živi u Bostonu. Škola je priprema za život i mi se trudimo da granice tog našeg sistema probijemo, da naši studenti budu pripremljeni, imaju veću apsorpciju znanja, ali i da im samo učenje bude zabavnije, kaže on.
Prate razvoj nauke i tehnike
Partner Centra u ovom transferu znanja je Politehnička škola na čijem je čelu direktor Siniša Kojić.

- Obrazovni proces mora da prati razvoj nauke i tehnike. Mi se u okviru naših mogućnosti trudimo da to postignemo. Stanje u obrazovanju poslednjih decenija nije dobro, ali ako sedimo, čekamo i kukamo ništa nećemo postići. Moramo nekako da se organizujemo na druge načine. Jedan od njih je i taj da kroz razne projekte, učešća i saradnju sa privredom, sosptvenim angažovanjem ljudstva i opreme nadomestimo prazninu u finasiranju, kaže Kojić.
Njihova škola nekada je imama samo čisto mašinska zanimanja, a pošto su današnji proizvodni sistemi daleko komplikovaniji, pre četiri godine uveli su nove obrazovne profile tipa tehničar za mehatroniku i tehničar za robotiku, koji „pokrivaju“ informatiku, mašinstvo i elektrotehniku. Zbog toga imaju dobru sponu sa privredom, velikim industrijskim sistemima kao što su: „Fijat”, „Unior alati”, vojna fabrika, „Zastava kamioni”, „Zastava AD”, „Zastava impro”, „Milanović inžinjering”... U njima se učenici edukuju, obavljaju praktičnu nastavu, a oni ih angažuju po završenom školovanju. Prošle godine, uz diplome i svedočanstva, uručili su i poziv za stalni radni odnos šestorici učenika u „Unior alatima”.

- Ne školujemo kadar za potrebe sive ekonomije i biroa rada već za ono što je privrdi i proizvodnji zaista potrebno, kaže Kojić.

U njihovom Auto trening centru za centralnu Srbiju planiraju da otvore pet laboratorija za obuku kadrova za potrebe industrije u ovom regionu, a od 14. marta se u Politehničkoj školi otvaraju tri moderne laboratorije, za autotroniku, elektroniku i elektrotehniku.

Pošto je i cilj Politehničke škole da naprave nove profile koji mogu da zadovolje potrebe savremene industrije, logično se nametnula saradnja sa Centrom za primenjenu automatiku.   

Međunarodna saradnja Centra

Ljudi iz Centra za primenjenu automatiku imaju već zapažene rezultate i na međunarodnom planu. Nedavno su radili trijažu kadrova za firmu „Milbauer” (bavarsku kompaniju koja proizvodi čipove i upravo podiže svoju fabriku u Staroj Pazovi).

- Oni su tražili one koji zaista znaju da rade posao. Uopšte im nije bilo važno oficijelno obrazovanje, da li je neko završio fakultet. Tražili su da ljudi poseduju određena znanja i sposobnosti, interdisciplinarnost, vešte, one koji imaju dovoljan kapacitet da „stanu” na više pozicija, da mogu brzo da ovladaju strukovnim inžinjerskim znanjima, da imaju razvijene analitičke sposobnosti, znanje jezika, socijalni prag, pojašnjava profesor Matijević.
Njihova trijaža i testiranje bila je zasnovana na laboratorijskim vežbama sa MIT-ovih kurseva.

Zadovoljan dosadašnjom saradnjom, „Milbauer” (koji vodi Kragujevčanin Bojan Stojanović) pomogao je Centru značajnim donacijama, kao i „Simens” i „Nešnal instruments”, sve u cilju razvoja njihove infrastrukture i programa.

- Zbog toga su naši kadrovi u startu spremniji, dorasli izazovima, duhovno drugačiji. Student koji se opredeli da radi sa nama zna da sutra može da stane na više pozicija, bude fleksibilan i kao inženjer i programer, da nije „zakucan”  i kaže: „Ja radim samo to”. Dakle, pokretljiv u nekakvom dijapazonu struke, bez lažne skromnosti ističe Matijević.
Svesni da je suština naše priče da se nešto stvarno uradi, promeni i pokrene, ljudi iz Centra za primenjenu automatiku i Politehničke škole ne posustaju, iako to ne ide nimalo lako.

Izvor: Kragujevačke novine

 Opširnije... Kragujevačke_Novine.pdf

Ličnost univerziteta

  • PDF

Opširnije...Paralelu između sadašnjosti i prošlosti sa pogledom na budućnost nam pre svega može dati neko ko je doživeo prošlost, živi u sadašnjosti i gleda u budućnost. U ovom izdanju Indeksa naš izbor je prof. dr Miroslav Babić, dekan Mašinskog fakulteta u Kragujevcu čiji novi naziv od skoro glasi Fakultet inženjerskih nauka. Kako je bilo nekada, a šta važi danas i kako studenti treba da orjentišu svoj način razmišljanja u uslovima života koji važe danas pročitajte u daljem tekstu. U razgovoru sa profesorom smo došli do interesantnih i poučnih odgovora, trudeći se da pitamo ono što biste i sami želeli da pitate.

Opširnije...

Kneževa večera - Prošireni kolegijum

  • PDF

КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА
(Проширени колегијум)
Уместо записника

Књигу пише Бабићу декане,
па је шаље на све четир стране
на мејлове верних продекана,
војску купи, биће тек мегдана.

Прву шаље Благојевић Мирку
што наставу држи на видику:
„Побратиме, дужан си ми осто
сву пролазност седамдесет посто!“

Другу књигу шаље на даљину,
љутој гуји Стефан-Миладину:
„Миладине, моја десна руко,
јеси л благо у касу навуко?
Нек те дух твој менаџерски следи
из сувог дрена лову ти исцеди!“

Трећу књигу шаље гордом тићу,
продекану Душану Гордићу:
„Верни Дуле, проблеме ми реши,
докторате и изборе скреши!“

Задњу шаље Матијевић Мати
који успут из Бостона сврати:
„Учините, где год били да сте,
да квалитет и мудл порасте!“

Када ствари крену лошем следу
декан зове војводе по реду:
Радована из Чумића града
који тежом и силама влада.
Милентија, бабушничког дива,
који сабље и копља искива.
Кнез Милуна из пештерског краја
који сунце и ветрове спаја.
Драшка с Груже који одмах крену
упрегнувши кочију ватрену.
Марјан-Нешу с рудничке нахије,
врлог краља Кеда и Катије.

„Потеците из овијех стопа,
не ладите, чека нас Европа!
Маните се катедарских борби
сви видимо, главе нам у торби!
Позовите ваше витезове,
витезове горде професоре
и нејаку децу сараднике.
Спремите их, ако већ и нисте,
за поприште Томсонове листе.
Нек наоштре и мисли и пера,
па ком вера а коме невера!
Не буде ли, мисли су ми чисте,
скинућу вас са 'екстендед' листе!“

Таман прича стигла је до краја
кад зацвиле и студентска раја,
која мобинг трпети не може
од испита што се стално множе.
Да победе, све од себе дају,
ту 'болоњу', двоглаву аждају.
Учење им сад фора најпреча
а рок сваки ко кнезова сеча!
И сад није довољно што уче
и тутори над главом им чуче!

Д. Радоњић


Mašinac prerastao u Inženjerac

  • PDF

Izvor: Kragujevačke

Odlukom Vlade Republike Srbije, na sednici održanoj 28. jula, završen je višemesečni proces promene naziva Kragujevačkog Mašinskog fakulteta u Fakultet inženjerskih nauka. Procedura je, inače, započeta u martu ove godine kada je nastavničko veće fakulteta jednoglasno zaključilo da je na osnovu studijskih programa i oblasti naučno-istraživačkog rada odavno prevaziđen okvir mašinstva kao samo jedne od mnogih inženjerskih oblasti.

Sem novog naziva, u toku je i priprema dokumentacije za akreditovanje četiri nova studijska programa: Automobilsko inženjerstvo (osnovne i master studije po modelu tri plus dve godine) koji se uvodi u saradnji sa FIAT Srbija i Politehnikom iz Torina za potrebe automobilske industrije, Urbano inženjerstvo (osnovne četvorogodišnje studije), Energetska inženjerstvo (obnovljivi izvori energije) i Bio-medicinsko inženjerstvo (doktorske studije).

Fakultet je, uz to, dobio i novi TEMPUS projekat koji podržava razvoj novih studijskih programa Automobilsko inženjerstvo i Urbano inženjerstvo.

.