Press Cliping

Wed20092017

Poslednje izmene08:13:10 AM GMT

Back O fakultetu Press Clipping

Press Cliping

FIN dobio savremenu laboratoriju

  • PDF
08-02-2013 16:00 | Društvo| Autor / izvor: Šumadijapress

Opširnije...

Fakultet inženjerskih nauka od danas ima još jednu laboratoriju opremljenu najsavremenijim instrumentima.

U okviru projekta Automobilski trening centar – ATC (ATC Serbia – Automotive Training Centre for Central Serbia) na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu danas je svečano otvorena Laboratorija za elektroniku, mikrokontrolere i procesiranje signala (Laboratory for Electronics, Microcontrollers and Signal Processing).

U prisustvu predstavnika medija, partnera na projektu, studenata i profesora Fakulteta inženjerskih nauka, direktor Politehničke škole u Kragujevcu, koja je vodeći partner na projektu ATC Srbija, Siniša Kojić, svečano je uručio simbolični ključ Laboratorije dekanu Fakulteta inženjerskih nauka, prof. Dr Miroslavu Babiću.

Oprema, u koju je uloženo oko 80. 000 evra, imaće široku primenu u nastavi i naučnoistraživačkom radu na svim nivoima studija, ali i u permanentnoj obuci i stručnom usavršavanju profesora srednjih stručnih škola u regionu, prekvalifikaciji nezaposlenih lica i obuci radnika u skladu sa potrebama savremene industrije.

Opširnije...

U okviru projekta obezbeđena je i licenca za softverski paket MATLAB, dok je kompanija NI (National instruments) donirala softver LabVIEWu vrednosti od 13.500 evra koji mogu da koriste sve članice Univerziteta u Kragujevcu kao i srednje škole uključene u projekat.

Oprema koja je nabavljena za potrebe opremanja Laboratorije sastoji se od najsavremenijih instrumenata (osciloskopa, generatora funkcija, stabilizatora napona, računarski podržanih sistema za merenje napona i struja…), eksperimentalnih panela za izvođenje laboratorijskih vežbi iz elektronike, mikrokontrolera, programabilnih logičkih kontrolera sa ekranima osetljivim na dodir…) koji su povezani sa personalnim računarima.

U Laboratoriji se nalazi 20 personalnih računara tako da svako radno mesto ima sopstveni personalni računar za akviziciju signala i procesiranje rezultata eksperimenata pomoću softverskih paketa LabVIEW i MATLAB.

Opširnije...

Laboratorija za elektroniku, mikrokontrolere i procesiranje signala je koncipirana tako da ima 12 radnih mesta za izvođenje nastave na osnovnim studijama, prvenstveno na predmetima Osnovi elektrotehnike sa elektronikom, Merenje i upravljanje, Arhitektura računarskih sistema.

U istoj Laboratoriji moguće je postaviti i 8 radnih mesta sa drugom opremom koja će se koristiti na master studijama u okviru predmeta Elektronika, Industrijski računarski sistemi, Robotika i mehatronika, Mehatronika MVM, Teorija i tehnika merenja.

 Savremena laboratorijska oprema predviđena je i za individualno korišćenje za naučno – istraživački rad studenata doktorskih studija.

Značajni rezultati stručnjaka FIN-a

  • PDF

Opširnije...Katedra za energetiku i procesnu tehniku Fakulteta inženjerskih nauka beleži sve značajnije uspehe u oblasti naučnog istraživanja i učešća u projektima.

Rezultati rada profesora i studenata tokom 2012. godine predstavljeni su na skupu koji se tradicionalno organizuje krajem decembra.

Da profesori i studenti treba da funkcionišu kao tim potvrđuje i atmosfera koja je vladala na skupu.

Katedra za energetiku iznedrila je generacije vrhunskih stručnjaka od kojih korist imaju i sami Kragujevčani.

Stručnjaci sa ovog fakulteta učestvovali su u izradi projekta energetske efikasnosti sistema toplotne energije za grad Kragujevac, a po njihovim projektnim rešenjima renovirano je čak 40 javnih objekata.

Energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije i ekologija samo su neke od oblasti koje se izučavaju na ovom smeru, a broj onih koji se opredeljuju za studije energetike iz godine u godinu raste.

Dim lights

Podeljeni "Zlatni indeksi" na FIN-u

  • PDF

Opširnije...Na Fakultetu inženjerskih nauka priređen je skup mašinskih inženjera, koji su studije započeli pre 50 godina. Njima su uručeni ''Zlatni indeksi''.

Pre pola veka u Kragujevcu mašinstvo je počelo da studira 192 studenta.

Studije prvog ili drugog stepena završilo ih je 83, a medju njima i nekoliko kasnijih profesora ovog fakulteta.

„Zlatni indeksi“ se dodeljuju od 2010. godine, kada je obeleženo 50 godina ranije Mašinskog, a danas Fakulteta inženjerskih nauka.

Povodom pola veka od upisa, fakultet je, kao i prethodne dve godine, objavio ''Spomenicu generacije 1962/63''.

Dim lights

FIN obeležio 52 godine rada

  • PDF

Opširnije...Kragujevački Fakultet inženjerskih nauka je svečanom akademijom obeležio 52. godišnjicu rada.

U ovoj ustanovi su posebno ponosni na sve veće interesovanje mladih za studijske programe na osnovnim i master studijamma, kao i na saradnju sa univerzitetima i kompanijama iz inostranstva.

Povećano interesovanje tumači se time što se diplomci veoma brzo zapošljavaju.

Tokom studija su im na raspolaganju programi studentske parkse, konferencije, sajmovi ili festivali na kojima stiču iskustvo ili pokazuju svoje znanje i kreativnost, a proslava jubileja je bila prilika da fakultet nagradi najbolje studente osnovnih i master sudija.

Izveštava novinarka RTK Marija Milošević.

Dim lights

Mali trik - velika inovacija

  • PDF

Opširnije...Izum mladog Kragujevčanina zainteresovao je i urednike naučnog časopisa „Renenjble energy”, te se tako njegov naučni rad, u kome se opisuju rezultati višemesečnog istraživanja, nedavno našao na stranicama ove prestižne publikacije

Solarna energija predstavlja veliko, ali, na žalost, još uvek nedovoljno iskorišćeno bogatsvo. Sistem kojim se sunčeva energija prikuplja uz pomoć solarnih panela i koristi za zagrevanje vode ili vazduha, koji kasnije daju toplu vodu za domaćinstvo, bazene, radijatore ili podno grejanje, odavno je poznat. Međutim, ideja na koju je došao Novak Nikolić, doktorant Fakulteta inženjerskih nauka, omogućila je da se energija sunca iskoristi znatno efikasnije.
Izum mladog Kragujevčanina zainteresovao je i urednike naučnog časopisa „Renenjble energy”, te se tako njegov naučni rad, u kome se opisuju rezultati višemesečnog istraživanja, nedavno našao na stranicama ove prestižne publikacije. Čitava stvar postaje još interesantnija ako se u obzir uzme to da se njegova ideja vrlo lako može primeniti u praksi. Naime, Novak je, uz pomoć vrlo jednostavne „cake”, uspeo da efikasnost prikupljanja sunčeve energije uz pomoć solarnih panela podigne za čitavih 40 odsto!

- Krenuo sam od klasične instalacije, koja uz pomoć panela prikuplja sunčevu energiju i koristi je za zagrevanje vode. Obični solarni paneli imaju kolektore koji sunčevu energiju upijaju samo gornjom površinom. Međutim, došao sam na ideju da ispod panela umetnem najobičnije ogledalo. Ono reflektuje zrake, pa sam pretpostavljao da samim tim i omogućava da se energija istovremeno prikuplja i odozgo, kako u slučaju klasičnog panela, ali i odozdo, objašnjava Novak.

Opširnije...Na zgradu fakulteta postavio je i klasični sistem solarnih panela, ali i svoj „unapređeni”, upotpunjen ogledalom. Novakova pretpostavka pokazala se kao tačna. Merenja su pokazala da je njegov „trik” sa ogledalom doprineo da sistem zagrevanja bude za 40 odsto efikasniji. Time je dokazao još nešto - da se velika otkrića često kriju u najjednostavnijim idejama.

Ipak, teško da bi takva ideja svakome pala na pamet. Iza ovog dvadesetosmogodišnjeg mladića su godine učenja i velike posvećenosti nauci. Završio je matematematički smer u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, ali je oduvek znao da će se baviti građevinom ili mašinstvom, pošto mu, kako kaže, „leže” tehničke nauke .
- Roditelji su mi mašinski inženjeri i verovatno je to nesvesno na mene uticalo, iako oni nikada nisu insistirali na tome čime ću se baviti. Eto, i supruga mi je završila Mašinski fakultet, a i kum, kroz smeh priča Novak.
 
Na smeru Energetika i procesna tehnika diplomirao je pre četiri godine. Naravno, sa najvišim ocenama. Nekoliko godina za redom bio je student godine, a kao diplomac i student svoje generacije. Bio je stipendista Ministarstva prosvete, Fonda „Akademik Dragoslav Srejović”, Fondacije prestolonaslednika Aleksandra za kulturu i obrazovanje. Kao doktorant je dobio i stipendiju Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

- Doktorsku disertaciju trebalo bi da branim za nekoliko meseci. Tema rada će biti upravo istraživanje kojim sam se proteklih meseci bavio, kaže naš sagovornik.
Iako je vrlo predan naučnom radu, a posebno istraživanjima koja donose praktičnu primenu, ništa manje ne uživa ni u radu sa studentima. Kao istraživač saradnik Novak je bio angažovan i kao asistent, pa je uporedo sa istraživanjem radio i kao predavač.

- Volim da pomažem drugima, zato bih vrlo rado nakon odbrane doktorata ostao na fakultetu kao predavač. Fakultet inženjerskih nauka ima i odlične uslove za istraživački rad, tako da mi savršeno odgovara, komentariše Novak.
Ali pre nego što doktorira pred Novaka će biti postavljen još jedan veliki zadatak - uskoro će postati tata. Ako je suditi po „pedigreu”, porodica Nikolić može da očekuje još jednog vrsnog inženjera.

M. OBRENOVIĆ - Kragujevačke novine

Bioinženjeri sa tavana

  • PDF

Opširnije...Ako neko u Srbiji napravi proboj u uzgoju matičnih ćelija, biće to inženjeri iz Kragujevca, ali tu nije kraj njihove bioinženjerske magije.

 Pogledajte članak objavljen u NINu >>>

Rapp Marine Group traineeprogram in Serbia

  • PDF

Opširnije...Završni seminar za program obuke je održan na Fakultetu inženjerskih nauka u petak, 22 juna. Program je predstavljao saradnju između Rapp Marine Group, Ekonomskog i Fakulteta inženjerskih nauka i Nordland univerziteta iz Norveške.

 Pogledajte vest na sajtu Norveške ambasade >>>

Otkrića za doprinos medicini

  • PDF

Opširnije...U istraživačkom radu eksperimentalnog tipa kragujevačka naučnica je ispitivala četiri vrste klinički upotrebljivih biomaterijala koji se koriste za izradu veštačkih kukova. Otkrila je da je njihov najveći problem brzo habanje, pri čemu čestice koje se oslobađaju imaju negativna dejstva na ljudski organizam

Piše Gordana Božić

Odavno nije bilo tako teško ubediti nekoga ko je uspešan u poslu kojim se bavi, da o tome javno priča, kao Fatimu Živić, koja je pre nepunih mesec dana na Fakultetu inženjerskih nauka promovisana u doktora tehničkih nauka. Prvo je na sve načine pokušala da izbegne razgovor za novine, braneći se izgovorom da nema iskustva sa medijima i da neće umeti da odgovori našem zahtevu, ali pošto joj to nije pomoglo, u telefonskom razgovoru je predložila kao lakšu varijantu, da umesto razgovora, sama napiše o tome šta radi i čime se bavi. Kao što je obećala, posle nekoliko dana ubeđivanja, prosledila je mejlom tekst, koji se, zapravo, sveo na predavanje iz oblasti nanotehnologije, iz koje je odbranila doktorsku disertaciju. I tom prilikom pokušala je da se „sakrije” tako što nije napisala ni jednu reč o sebi, a vrhunac je bio predlog da se, umesto njene fotografije, kao „interesantnije” objave slike materijala koje je testirala!?
Budući da takav predlog nikako nije bio prihvatljiv za rubriku u kojoj su u centru pažnje uspešni ljudi, njihova razmišljanja, ideje, navike, hobiji, jedini način da sve ispadne kako treba bio je razgovor „oči u oči” sa sagovornicom. Pošto je dogovoreno da se, konačno, sretnemo na fakultetu, kako bismo odabrali fotografije, to je bila prava i jedina prilika da saznamo nešto više o njoj.

Najvažnija je saradnja sa ljudima

U prizemlju bloka „A”, u dekanatu nekadašnjeg „mašinca”, sada FIN-a, dočekala nas je mlada plavuša za koju bi svako pomislio da je jedna od studentkinja sa fakulteta. Takvoj slici doprinela je i neobavezna garderoba, mini suknja, kožni prsluk i tunika. Široki osmeh, srdačan doček i priznanje da ima veliku tremu zbog ovog razgovora, bili su zapravo odgovor, ali i malo izvinjenje, zbog prvobitnog pokušaja da odbije ovaj susret.
Kada je, konačno, odagnala strah od novinara, počela je da priča.               
Doktorirala je iz oblasti nanotehnologije i biomaterijala u februaru ove godine, a tri meseca kasnije, 20. maja, promovisana je u doktora tehničkih nauka. Njen doktorat je prvi iz ove oblasti na kragujevačkom Fakultetu inženjerskih nauka, a po svemu sudeći i jedan od retkih, ako ne i jedini u Srbiji koji se bavio ovom temom.
Od naročitog značaja je to što je u njegovoj izradi kao konsultant učestvovao i američki profesor Barat Bušan, jedan od najvećih naučnika u svetu u oblasti nanotehnologije, koji je nedavno promovisan u počasnog doktora nauka na kragujevačkom Univerzitetu. Takođe, profesor Bušan je bio i član komisije za odbranu doktorske disertacije Fatime Živić, a da se ozbiljno pozabavio njenim radom svedoči činjenica da je, pošto je veoma studiozno pročitao sadržaj rada na čak 30 strana, napisao svoj komentar sa uputstvima i sugestijama, što je, prema rečima naše sagovornice, bilo naročito vredno.
U naučno-istraživačkom radu, koji je bio eksperimentalnog tipa, što je dodatno otežavalo posao zbog neophodne, skupe laboratorijske opreme i raznih materijala za ispitivanja, Fatima je pokušala da objasni problem habanja i negativnih dejstava čestica koje se tom prilikom oslobađaju. Zapravo, ispitivala je četiri vrste klinički upotrebljenih biomaterijala – leguru titanijuma, medicinski čelik, koštani cement i jednu vrstu polimera, koji se svi zajedno koriste za izradu veštačkih kukova. Fatima kaže da je utvrđeno da je najveći problem kod ovih veštačkih organa njihovo habanje, pri čemu čestice koje se oslobađaju u kontaktima sa navedenim materijalima imaju brojna negativnih dejstva na ljudski organizam.
- Danas ima mnogo dobrih materijala, ali je veliki problem previsoka cena proizvodnje. Tako je, recimo, definitivno najbolji materijal za veštačke kukove biokeramika, koja ima sve odlike prave ljudske kosti, ali samo 100 grama te keramike košta oko hiljadu evra. Trenutno se u Engleskoj eksperimentalno rade operacije od ovog materijala, ali takav zahvat košta 80 hiljada funti. Naš cilj je upravo u tome da ovo bude dostupno svakom pacijentu, objašnjava Fatima. Zanimljivo je, kaže, da se još uvek prave veštački kukovi od medicinskog čelika, koji je  jeftin, ali su njena istraživanja  potvrdila da on podleže koroziji i da čestice koštanog cementa prave „kratere” po njemu, zbog čega mu je kratak vek trajanja.
Najvećim uspehom Fatima smatra to što je uspela da objasni zbog čega dolazi do habanja kod legure titanijuma, što niko do sada nije uspeo da uradi, pa se očekuje da će rezultati ovih istraživanja i publikovanje u eminentnim međunarodnim časopisima imati značajan prodor u svetu nauke.          
Ova mlada naučnica posvetila je pune tri godine istraživanjima i pisanju doktorske disertacije, ali je, kako kaže, vredelo truda. Najveći problem predstavljali su skupi uređaji za ispitivanje materijala, ali se nekako snalazila. Primera radi, napominje da je koristila nanotribometar koji košta 85 hiljada evra, a u njenom kabinetu su i dva mikroskopa, od kojih svaki vredi po 10 hiljada evra. Međutim, da bi mogla da se bavi istraživanjima na nivou najsitnijih čestica, bio joj je potreban elektronski mikroskop visoke rezolucije od pola miliona evra. Ovu skupu spravu Fatima je pronašla i kortistila je u Beogradu, dok su joj za drugi uređaj za određivanje mehaničkih karakteristika biomaterijala (nanoindenter) pomogli Švajcarci.
- U suštini, kod razvoja biomaterijala najvažnija je saradnja sa mnogo ljudi. Zahvaljujući tome što sam poznavala Amerikanca koji mi je rekao da skupe rastvore mogu bez razlike da zamenim jeftinijim, pa onda Indijku koja mi je pravila leguru titanijuma, jer ona ima malu livnicu u svojoj laboratoriji i još dvadesetak stranaca koji su mi pomogli, uspela sam da svoj naučni rada dovedem do kraja. Bez saradnje sa ljudima ne može ništa da se uradi, priznaje naša sagovornica. Razvoj novog materijala traje deset godina, počev od osnovnih istraživanja, preko simulatorskih i proba na životinjama do kliničkih ispitivanja na ljudima, što sve zajedno traži veoma široku saradnju.
Zanimljivo je da je na poslednjim probama učestvovala i poznata veterinarska klinika iz Kragujevca, koja jedina na Balkanu ima laboratoriju za ugradnju veštačkih kukova kod pasa i to po najvišim evropskim standardima, što je za mnoge bilo prijatno iznenađenje.

Ispitivanje biomaterijala kao kuvanje

Pošto je tema o naučnom radu tokom razgovora prilično iscrpljena, bar u onom popularnom delu, konačno smo se dotakli i nekih neobaveznih detalja iz njenog života. Fatima je rođena 1970. godine u Kragujevcu, mada bi se sudeći po akcentu moglo pomisliti da je Novosađanka. Završila je Osnovnu školu „Stanislav Sremčević” i Prvu kragujevačku gimnaziju, što sa neskrivenim ponosom naročito naglašava. Njenim stopama krenuo je i njen sin Andreja, koji je učenik specijalnog matematičkog odeljenja u istoj školi. Veoma stidljivo, na pitanje da li je bila „štreber”, odgovara da jeste i da je bila dobar đak, a tek na naše insistiranje da objasni u kom smislu dobar đak, odgovara – vukovac.
Iako je htela da studira elektrotehniku, nije čak ni otišla na prijemni. Ostala je u Kragujevcu. Upisala je Mašinski fakultet i završila ga sa prosekom preko devetke, ali je velika ljubav prema fizici naterala da istovremeno studira i fiziku na PMF- u, gde je završila tri godine, opet sa prosekom iznad devetke. Ni sama ne zna zašto je prekinula studije fizike, ali kada je upisala poslediplomske na Mašinskom to se jednostavno dogodilo.
Uvek je imala neodoljivu želju da proba nešto novo i insistirala je na tome. Pristala je da radi doktorsku disertaciju samo ukoliko će imati priliku da eksperimentiše i da to što bude radila bude negde primenljivo. I tako je i učinila.
Na pitanje kako je uspela da istovremeno bude majka i bavi se naukom, odgovara da kada je dobila sina neko vreme je sasvim bila posvećena detetu i nije htela da njena ljubav bude podeljena.
- Kada mi je dete bilo malo nisam se mnogo bavila istraživanjima. Jednostavno sam „presekla” i rekla sebi: „Neću da se bavim naučnim radom, želim da se bavim detetom”. Moj sin je u međuvremenu porastao i shvatila sam da mu više ne trebam u toj meri kao ranije, da ga više „smaram” kad sam tu nego kad nisam i tako sam se vratila svom poslu, priča Fatima.
Međutim, iako se posvetila nauci, uvek je smatrala da je široko obrazovanje neophodno. Odlazak u pozorište, bioskop, čitanje dobrih knjiga, kvalitetna muzika, sve to obogaćuje čoveka. Fatima kaže da je imala sreću da mnogo putuje i to joj mnogo znači. Sva ta putovanja prosto vas promene i počnete da gledate stvari na drugi način, objašnjava naša sagovornica. 
Uvek nađe vremena da se druži sa svojim prijateljicama, ali priznaje da kada ide na odmor, a najviše voli more, uvek ponese laptop sa sobom. Kaže da joj je omiljen hobi kuvanje i kada se više ne bude bavila ovim poslom, u šali kaže, baviće se kuvanjem.
- Ispitivanje biomaterijala za mene je isto što i kuvanje. Kada kuvate, ako ne stavite sve začine koji su navedeni u receptu, ne dobijate isti efekat, što znači da uvek nešto probate. Da ima veze ovo što radim sa kuhinjom svedoči i to da su keramičke prevlake koje smo testirali iskorišćene za pravljenje novog posuđa, koje ima izvanredne karakteristike i do sada nije bilo nikakvih negativnih dejstava za organizam. Gde god sam bila uvek sam donosila kuvare i imam ih oko 500 ili 600. Najviše volim da spremam picu, jer mogu da eksperimentišem, ali ne mogu da odolim ni slatkišima. Specijalitet mi je štrudla sa makom, priznaje kroz smeh Fatima.
Mada je  mnogo putovala, nikada nije poželela da ostane u nekoj drugoj zemlji. Kaže da za naučna istraživanja najbolje uslove imaju Nemačka i Engleska, ali tamo je „hladno i duva vetar”. Ne kaže da nije razmišljala o tome da ode u svet, bilo je privlačnih ponuda, ali ona je rešila da putuje, vidi kako drugi žive, ali i da se posle toga vrati i zauvek bude ovde.    

Izvor: Kragujevačke novine

Honorary Doctorate Presented to Professor Bharat Bhushan

  • PDF

Opširnije...Professor Bhushan recognized for his contribution to nanosciences and bio-nanotechnologies by the University of Kragujevac

On May 18 Professor Bharat Bhushan was presented an honorary doctorate (Doctoris Honouris Causa) from the prestigious engineering school University of Kragujevac, located in Serbia.  He was notified of his selection for the distinction last summer. The diploma presented to him recognizes his outstanding contribution to the advancement of engineering sciences and bio/nanotechnologies, as well as his contribution to the development of the Faculty of Mechanical Engineering in Kragujevac. Professor Bhushan, a faculty member of the Department of Mechanical and Aerospace Engineering, is an Ohio Eminent Scholar and the Howard D. Winbigler Professor at Ohio State.

Source: http://mae.osu.edu/news/2012/05/honorary-doctorate-presented-professor-bharat-bhushan
.