Diplomske (Master)

Thu27042017

Poslednje izmene08:23:59 AM GMT

Diplomske (Master)

  • PDF
Uvod
 
Studijski program Mašinsko inženjerstvo, diplomskih akademskih studija – master, usklađen sa Zakonom o visokom obrazovanju i Bolonjskom dekalracijom, na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu je formiran i usvojen od strane Nastavno naučnog veća Univerziteta u Kragujevcu 05.05.2006. br. 557/8.
 
Standardi za akreditaciju visokoškolskih ustanova koje je propisao Nacionalni savet za visoko obrazovanje su uslovili izmene u studijskom programu diplomskih akademskih studija Mašinsko inženjerstvo na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu. Izmenjeni studijski program usvojen je na sednici Nastavno naučnog veća Fakulteta 07.02.2008. 
 
Struktura studijskog programa
 
Studijski program diplomskih akademskih studija „Mašinsko inženjerstvo“ sadrži sve elemente utvrđene zakonom: 1) naziv i ciljevi studijskog programa; 2) vrsta studija i ishod procesa učenja; 3) stručni i akademski naziv; 4) uslovi za upis na studijski program; 5) lista obaveznih i izbornih studijskih područja, odnosno predmeta, sa okvirnim sadržajem; 6) način izvođenja studija i potrebno vreme za izvođenje pojedinih oblika studija; 7) bodovna vrednost svakog predmeta iskazana u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova (u daljem tekstu: ESPB bodovi); 8) preduslovi za upis pojedinih predmeta ili grupe predmeta; 9) način izbora predmeta iz drugih studijskih programa; 10) uslovi za prelazak sa drugih studijskih programa u okviru istih ili srodnih oblasti studija; 11) druga pitanja od značaja za izvođenje studijskog programa. Sadržaj studijskog programa, pravila studiranja, prava i obaveze studenata, i druga pitanja od značaja za izvođenje studijskog programa - štampaju se svake godine kao posebna publikacija, koja je dostupna javnosti i u elektronskom obliku
 
Studijski program traje dve godine, ima ukupno 120 ESPB bodova, pripada polju tehničko tehnoloških nauka i daje akademski naziv „diplomirani inženjer mašinstva - master“. Uslovi upisa na studijski program i drugi najbitniji elementi studijskog programa i režima studija su propisani Statutom i Pravilnikom o režimu studija Mašinskog fakulteta u Kragujevcu.
 
Metode izvođenja nastave zavise od tipa nastave (1) aktivna nastava, 2) samostalni rad studenta, 3) kolokvijumi, 4) ispiti, 5) stručna praksa i studijski istraživački rad, 6) izrada diplomskog rada, itd.).
 
Aktivna nastava se ostvaruje kroz predavanja, vežbe, studijski istraživački rad, stručnu praksu, konsultacije, mentorski rad. Ova nastava se ostvaruje kroz stalni kontakt studenata sa nastavnicima i saradnicima. Predavanja, vežbe i konsultacije se održavaju svake nedelje u semestru prema rasporedu.
 
Stručnu praksu student obavlja pod rukovodstvom nastavnika – koordinatora za stručnu praksu.
 
Mentorski rad je oblik aktivne nastave u kome je nastavnik - mentor u neposrednom kontaktu sa studentom u vezi izrade završnog rada. Šematski prikaz strukture dat je u Tabeli 1 
 
Tabela 1. Struktura diplomskih akademskih studija mašinsko inženjerstvo
 

Časovi

Prva godina
Druga godina
I
II
III
IV
1         
Inženjerski alati 2
6 ESPB
Istraživački rad u mašinstvu
6 ESPB
Izborni predmet modula 1
6 ESPB
Studijski istraživački rad na teorijskim osnovama diplomskog rada

10 ESPB

2         
3         
4         
5         
6         
Engleski jezik 2

6 ESPB

Eksperimenti u mašinstvu

6 ESPB

Izborni predmet modula 2

6 ESPB

7         
8         
9         
Završni - diplomski rad

20 ESPB

10     
11     
Obavezni predmet modula 1

6 ESPB

Obavezni predmet modula 4

6 ESPB

Izborni predmet modula 3

6 ESPB

12     
13     
14     
15     
16     
Obavezni predmet modula 2
6 ESPB
Obavezni predmet modula 5

6 ESPB

Izborni predmet modula 4

6 ESPB

17     
18     
19     
20     
21     
Obavezni predmet modula 3

6 ESPB

Obavezni predmet modula6
6 ESPB
Stručna praksa 2

6 ESPB

22     
23     
24     
25     
Ukupno ESPB
30
30
30
30
3 Svrha studijskog programa
 
Svrha studijskog programa je obrazovanje studenata u oblasti mašinskog inženjerstva na nivou diplomskih akademskih studija koje obezbeđuje sticanje znanja i veština potrebnih za uspešno obavljanje profesionalnih inženjerskih zadataka u okvirima svetskog tržišta rada i nastavak obrazovanja u okvirima svetskog obrazovnog prostora.
 
Osnovne akademske studije „Mašinsko inženjerstvo“ traju dve godine, imaju 120 ESPB bodova i obezbeđuju kompetencije koje studentima uz određenu orjentaciju ka sticanju profesionalnih veština potrebnih za angažman u praksi omogućavaju i nastavak akademskog obrazovanja na sledećem nivou studija (doktorske studije).
 
Tokom studija, studenti treba da steknu, potvrde i unaprede znanja i sposobnosti za odgovarajuće specifične oblasti inženjerske profesije koja sama po sebi podrazumeva razvoj analitičkih sposobnosti u relevantnim oblastima a zatim i sposobnosti sinteze, konstruisanja ili projektovanja odgovarajućih uređaja, objekata ili procesa. Na ovom nivou studija, stiče potpunu skalu profesionalnih inženjerskih kompetencija i kvalifikacija. Takođe, na ovom nivou studija studenti će biti upoznati sa metodama naučno istraživačkog rada i biće uključivani u realne istraživačke zadatke kroz studijski istraživački rad i izradu diplomskog rada.
 
Studijski program ima svrhu da svršenim studentima omogući zapošljavanje u oblastima industrije, istraživanja, razvoja, usluga, savetodavnih i organizacionih poslova, i da ih učini familijarnim sa najnovijim dostignućima i trendovima u predmetnim oblastima njihovog užeg interesovanja 
 
4 Ciljevi studijskog programa
 
Ciljevi studijskog programa su usmereni na sticanje akademskih veština i specifičnih znanja (kompetencija) u skladu sa tekućom svetskom praksom za studije „Mašinsko inženjerstvo“ na nivou diplomskih akademskih studija.
 
Cilj je da diplomirani inženjer mašinstva – master bude osposobljen da integriše i primeni stečena znanja i specifične kognitivne i intelektualne veštine u multidisciplinarnom kontekstu pri rešavanju kako trivijalnih inženjerskih problema, tako i zahtevnijih problema istraživanja i razvoja. Ovaj nivo studija podrazumeva užu specijalizaciju, koja se stiče određenim izborom logičnog (preporučenog ili svojevoljno izabranog) lanca predmeta iz šireg izbornog područja predmeta kurikuluma (ponuđen je širi skup mogućih kompetencija/specijalizacija).
 
Cilj je da se student pohađanjem studijskog programa se osposobi da
 
- razmatra tehničko tehnološka i naučna pitanja iz prakse, razume probleme, formuliše ih i saopšti drugima
- analizira inženjerska i tehnološke probleme i predlaže rešenje
- razume uticaje i relacije između koncepta projektovanja i životnog ciklusa proizvoda
- adekvatno izvesti, i pismeno i verbalno adekvatnim tehničkim jezikom i terminologijom, putem rezultata i primera iz prakse, o prednostima novih ideja i inovacija
- komunicira sa svojim radnim okruženjem na maternjem i engleskom jeziku
- samostalno proširuje i primenjuje stečena znanja
- stekne uvid u kompleksne procese donošenja odluka
- razvije samopouzdan, nepristrastan i istraživački prilaz proučavaenja problema
- stekne uvid u aspekte dugoročnog razvoja,
- radi u timu i/ili da vodi tim
- stekne uvid u etičke aspekte inženjerske profesije
- stekne uvid u strukturu i funkcionisanje preduzeća kroz važeće ekonomske i sociološke odnose i uspostavljeni kvalitet uprave (menadžmenta)
- bude svestan mogućih implikacija njegovih profesionalnih aktivnosti na bezbednost, ekologiju, itd.
- radi u internacionalnom okruženju (kroz proširivanje sopstvenih socijalnih, kulturnih okvira, jezičkih i komunikacionih veština
– a koje se stiču i kroz timski rad studenata i kroz studijske boravke u inostranstvu)
- razume efekte novih razvoja u tehnici i nauci na radno okruženje, društvo, ali i životnu sredinu
- stekne potrebne deduktivne veštine
- stekne reprezentativna znanja inženjerskih i tehnoloških disciplina, metoda i alata, sa naglaskom na matematičko modeliranje i sistemski prilaz.
- stekne sposobnost projektovanja i izvođenja eksperimenata, kao i sposobnost analize i predstavljanja rezultata
- vlada apstraktnim načinom razmišljanja koji sa lakoćom može da primeni na konkretnom slučaju
- operativno vlada sistemskim inženjerskim tehnikama, koje uključuju polaze od tržišno orjentisanih potreba, funkcionalno-tehničkih specifikacija, idejnih tehničkih rešenja, i obuhvataju postupke iterativnog projektovanja tj. analizu, sintezu, optimizaciju, konstrukciju, ispitivanje (simulacijom, napr.) i evaluaciju. 
 
5 Kompetencije diplomiranih studenata
 
Studijski program je tako specificiran da student njegovim savladavanjem stiče opšte i predmetno-specifične kompetencije koje su specificirane i od strane vodećih evropskih inženjerskih škola i asocijacija koje se bave obrazovanjem inženjera mašinstva na nivou diplomskih akademskih studija. Student tokom studija stiče opšte sposobnosti i to
 
- proširenje i produbljivanje fundamentalnih znanja stečenih na osnovnim akademskim studijama, što obezbeđuje osnovu i mogućnost za originalan razvoj i/ili primenu ideja, često i u istraživačkom kontekstu.
- sposobnost da primeni znanje, razumevanje proučavanih fenomena, stečene veštine rešavanja inženjerskih problema u novom ili nefamilijarnom okruženju unutar šireg ili multidisciplinarnog konteksta specijalizovane oblasti studija.
- sposobnost da integriše znanja i koristi ih u kompleksnom problemskom okruženju, da formuliše ispravne sudove i zaključke i na osnovu nekompletnih ili ograničenih informacija, ali uključujući u svemu tome i refleksiju izgrađenih socijalnih i etičkih odgovornosti.
- sposobnost da saopšti sopstvene zaključke, jasno zasnovane na racionalnim razlozima i operativnim znanjima, i to jasno i nedvosmisleno kako profesionalcima iz predmetne oblasti tako i onima koji to nisu.
- sposobnost veština učenja i usvajanja novih metodologija i koncepata, tako da u velikoj meri može samostalno da usmeri, organizuje i postigne proširenje stečenih znanja i kompetencija nezavisno od nastavka svog formalnog obrazovanja. 
 
Ishodi učenja
 
Pohađanjem studijskog programa student proširuje i produbljuje stečenu osnovu inženjerskih znanja, veština i iskustava sa prethodnog nivoa studija, i stiče specijalizovana znanja, veštine i iskustva koja treba da ga učine samopouzdanim i sposobnim da individualno i u timu doprinese razvojnim i istraživačkim poslovima, ali i rešavanju konkretnih problema iz oblasti mašinskog inženjerstva i relevantnih interdisciplinarnih i multidisciplinarnih oblasti. U smislu ishoda kao izjave šta se želi da student zna, razume, i može da uradi po završenom studijskom programu, očekivani ishodi znanja su sledeći
 
- ­vladanje znanjima i veštinama u oblasti mašinskog inženjerstva na nivou diplomskih akademskih studija koje propisuju dokumenti zemalja EU, ­
- vladanje metodama i alatima za analizu, sintezu, projektovanje i proizvodnju: CAD, CAM, CAE, FEA, FMEA i drugim specijalizovanim računarskim alatima i programima. ­
- vladanje specifičnim znanjima i veštinama koja stiče kroz laboratorijski rad, studijski istraživački rad, rad na projektnim zadacima i stručnu praksu, a što obuhvata: poznavanje instrumentacije, informacionih tehnologija, tehničkih sredstava i elemenata, bitnih koncepata sistemskog inženjerstva i mehatronike (u smislu integracije sistema), proizvodnje i održavanja, organizacije i drugih predmetno specifičnih oblasti. ­
- vladanje stečenim znanjima u kontekstu („znanje kao sposobnost dolaska do informacije i njene kreativne upotrebe“)
-­ vladanje širim kontekstom sagledavanja inženjerskih i istraživačkih problema, što podrazumeva uzimanje u obzir ekonomskih, ekoloških, organizacionih i društveno socijalnih relacija.. 
 
6 Kurikulum
 
Studijski program diplomskih akademskih studija Mašisko inženjerstvo, realizuje se u trajanju od 4 semestra odnosno 2 godine i nosi 120 ESPB. Diplomske studije predstavljaju logičan nastavak osnovnih akademskih studija Mašinsko inženjerstvo.
 
Prilikom upisa student bira Modul od ponuđenih osam:Proizvodno mašinstvo, Mašinske konstrukcije i mehanizacija, Motora vozila i motori, Energetika i procesna tehnika, Primenjena mehanika i automatsko upravljanje, Industrijski inženjering, Informatika u inženjerstvu i drumski saobraćaj.
 
Tokom prva dva semstra studenti slušaju po dva obavezna zajednička predmeta za sve module, što čini 20% u odnosu na ukupan broj bodova. Istovremeno slušaju i po tri obaezna predmeta modula, što predstavlja 30% u odnosu na ukupan broj bodova. U trećem semsestru slušaju po četiri izborna predmeta modula. U trećem semestru planirana je i stručna praksa koja je usko vezana za oblast izborog modula. U četvrtom semestru predviđena je izrada Završnog – diplomskog rada, koji se radi iz oblasti odslušanog predmeta modula. Izbornost na modulu posmatrano u odnosu na bodove modula čini 31%, pri čemu stručna praksa nije uzeta u obzir.
 
Svaki predmet kurikuluma sadrži naziv predmeta, tip predmeta, semetar u kojem se sluša, preduslove za pohađanje predmeta, cilj, ishode učenja, sadržaj predmeta, preporučenu literaturu, metode relaziacije nastave, broj časova aktivne nastave, samostalnog rada studenata, način provere znanja, način ocenjvanja, što se može videti i Knjizi predmeta
 
7 Kvalitet, savremenost i međunarodna usaglašenost studijskog programa
 
Studijski program je po svojoj strukturi i sadržaju, a pre toga, svrsi, ciljevima i ishodima (kompetencijama svršenih studenata) usklađen sa savremenim svetskim tokovima i stanjem visokoškolske edukacije u oblasti mašinskog inženjerstva na nivou diplomskih akademskih studija. Kvalitet, savremenost i međunarodna usaglašenost studijskog programa su uporedivi sa relevantnim studijskim programima iz zemalja EU. Ciljevi, svrha i ishodi studijskog programa su kompatibilni sa istim u zemljama EU. Takođe, studijski program diplomskih akademskih studija traje dve godine i ima 120 ESPB bodova, isto kao i na većini univerziteta u zemljama EU. Studijski program treba da pruži studentima uže stručne kompetencije u spektru specijalizacija oblasti mašinskog inženjerstva, te je strukturi studijskog programa dominantno područje izbornih predmeta, pri čemu su logični lanci predmeta su neobavezno preporučeni studentima, mada je dozvoljeno da student sam sebe profiliše na osnovu kompletnih informacija o sadržaju, ciljevima i ishodima svakog od izbornih predmeta. Zbog same strukture studijskog programa, samo analizom sadržaja svih predmeta se može izvršiti kompletno poređenje između relevantnih studijskih programa. Studijski program „Mašinsko inženjerstvo“ diplomskih akademskih studija Mašinskog fakulteta u Kragujevcu je uporediv i kompatibilan sa odgovarajućim studijskim programima stranih visokoškolskih ustanova, a u konkretnom slučaju je izvršeno poređenje sa sledećim:
 
1. Savezna tehnička visoka škola, Cirih, Švajcarska Swiss Federal Institute of Technology Zurich http://www.mtec.ethz.ch/ Eidgenössische Technische Hochschule Zürich http://www.mtec.ethz.ch/index_DE
2. Tehnički univerzitet, Beč, Austrija Vienna University of Technology http://www.tuwien.ac.at/tu_vienna/ Technische Universität Wien http://www.tuwien.ac.at/
3. Tehnički univerzitet, Grac, Austrija (Graz University of Technology) Technische Universität Graz http://portal.tugraz.at/portal/page?_pageid=75,1&_dad=portal&_schema=PORTAL
5. Tehnički univerzitet, Braunšvajg, Nemačka Technische Universität Carolo-Wilhelmina zu Braunschweig http://www.tu-braunschweig.de/englishhttp://www.tu-braunschweig.de/
6. Politehnika, Milano, Italija Politecnico di Milano http://www.polimi.it/english/http://www.polimi.it/
7. Politehnika, Torino, Italija Politecnico di Torino http://www.polito.it/index.en.php , http://www.polito.it/
8. Tehnički univerzitet, Lapenranta, Finska Lappeenranta University of Technology http://www.lut.fi/en/  Lappeenrannan teknillinen yliopisto http://www.lut.fi/fi/
9. Danski tehnički univerzitet, Kopenhagen, Danska Technical University of Denmark http://www.dtu.dk/English.aspx  Danmarks Tekniske Universitet http://www.dtu.dk/
 
Pored navedenog treba istaći da su nastavni programi Mašinskog fakulteta u Kragujevcu upravo restruktuirani u kontekstu nekoliko Tempus projekata pri čemu se vodilo računa o transferu pozitivnih iskustava i znanja na Mašinski fakultet u Kragujevcu. Značajno je i to da se studenti po završenim studijama lako uklapaju na doktorske studije evropskih i američkih univerziteta bilo da se radi o nastavku obrazovanja u oblasti mašinskog inženjerstva ili nekom inter- ili multi-disciplinarnom području 
 
8 Upis studenata
 
Na odobrene studijske programe mogu se upisati kandidati pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta u Kragujevcu, Statutom i Pravilnikom o režimu studija Mašinskog fakulteta, (dostupni na http://www.mfkg.kg.ac.yu/component/option,com_docman/task,doc_download/gid,276/Itemid,27/).
 
Konkurs za upis studenata se objavljuje najkasnije pet meseci pre početka školske godine. Broj studenata za upis na diplomske akademske studije 96 je usklađen sa kadrovskim, (53 nastavnika i 18 saradnika) prostornim zahtevima (14860 m2) i tehničko tehnološkim mogućnostima.
 
Redosled kandidata za upis u prvu godinu studija definisan je uspehom postignutim u prethodnom nivou studija. Način bodovanja, rangiranje kandidata, definisani su u Pravilniku o režimu studija.
 
Na Fakultetu postoji i Komisija za kontakt sa studentima kako bi se problemi lakše uočili i efikasnije rešili.
 
Pored Pravilnika o režimu studija, na Fakultetu se primenjuju Postupci za obezbeđenje kvaliteta u cilju obezbeđenja uspešnog studiranja. 
 
9 Ocenjivanje i napredovanje studenata
 
Mašinski fakultet u Kragujevcu neprekidno i sistematski prati uspeh studenata i njihovo napredovanje mesečno i semestralno. Postupci praćenja uspeha studenata, kao i načini korektivnog delovanja opisani su u Pravilniku o režimu studija i Postucima za obezbeđenje kvaliteta. Rezultati uspeha studenata se analiziraju na Nastavno naučnom veću fakulteta i na osnovu izvedenih zaključaka preduzimaju se korektivne mere.
 
Ocenjivanje studenata:
 
• Detaljno je definisana Pravilnikom o režimu studiranja.
• Uspešnost studenata u savlađivanju predviđenog gradiva kontinuirano se prati tokom nastave i izražava se poenima.
• Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena.
• Studijskim programom utvrđuje se srazmera poena stečenih u predispitnim obavezama i na ispitu, pri čemu predispitne obaveze učestvuju sa najmanje 30 a najviše 70 poena.
• Svaki predmet iz studijskog programa ima precizno definisan način sticanja poena i ta informacija je dostupna studentu.
• Uspeh studenata na ispitu izražava se ocenom od 5 (nije položio) do 10 (odličan).
• U cilju držanje kvaliteta nastavnog procesa neophodna je primena pravilnog procesa ocenjivanja koji ne dozvoljava studentima koji nisu stekli potreban nivo znanja da pređu u naredni semestar/godinu studija.
• Studenti preko svog predstavnika u Komisiji za obezbeđenje kvaliteta daju svoje primedbe i sugestije na meteode i kriterijume ocenjivanja.
• Fakultet analizira, vrednuje i unapređuje usvojene metode i kriterijume ocenjivanja studenata po predmetima.
• Na kraju školske godine vrši se detaljna analiza nastavničkih kriterijuma za ocenjivanje studenata i daju sugestije radi poboljšanja kvaliteta ocenjivanja studenata i usaglašavanja kriterijuma svih nastavnika, što je definisano postupkom QP. 5 "Postupak obezbeđenja kvaliteta nastavnog procesa". 
 Postupci kvaliteta značajnim delom predstavljaju i postupke obezbeđenja kvaliteta studenata. Saglasno postupku QP. 5, prati se distribucija ocena po nastavnim predmetima i preduzimaju odgovarajuće mere ukoliko se u dužem periodu uoče značajna odstupanja od Gausove krive (suviše visokih ili niskih ocena, neravnomeran raspored ocena).
 
Fakultet sistematično prati i proverava prolaznost studenata po predmetima, stručnim programima, godinama i preduzima korektivne mere u slučaju suviše niske prolaznosti. Sagledavanjem nastavne prakse akreditovanih visokoškolskih ustanova po principima Bolonjskog procesa, Komisija za obezbeđenje kvaliteta smatra da prolaznost ne bi trebalo da bude niža od 60%. Parametri prolaznosti se mere dva puta godišnje (posle svakog semestra). Komisija za obezbeđenje kvaliteta analizira rezultate i predlaže korektivne mere. 
 
10 Nastavno osoblje
 
Za realizaciju studijskog programa obezbeđeno je nastavno osoblje sa potrebnim naučnim, umetničkim i stručnim kvalifikacijama. Na realizaciji studijskog programa diplomskih akademskih studija Mašinsko inženjerstvo angažovano je 53 nastavnika, od čega 28 u zvanju redovnog profesora, 14 u zvanju vanrednosg profesora i 11 docenata, kao i 18 saradnika.
 
Nastavnici i saradnici poseduju naučno stručne kvalifikacije koje odgovaraju obrazovno naučnom polju i nivou njihovih zaduženja, što se može videti u Knjizi nastavnika
 
11 Organizaciona i materijalna sredstva
 
Za izvođenje studijskog programa diplomskih akademskih studija Mašinsko inženjerstvo obezbeđeni su odgovarajući ljudski, prostorni, tehničko-tehnološki, bibliotečki i drugi resursi koji su primereni karakteru studijskog programa i predviđenom broju studenata.
 
Ukupan prostor Fakulteta iznosi 14.860 m2 i obuhvata 5.220 m2 prostora za izvođenje nastave (amfiteatri, učionice, laboratorije). Deo učioničkog prostora, 321,40 m2 je Ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji u popodnevnoj smeni ustupljen na korišćenje Medicinskom fakultetu (Odsek Farmacija). Plan akreditacije Fakulteta predviđa 192 studenta na svim godinama studijskog programa, tako da prostor za izvođenje nastave nije kritičan.
 
Fakultet ima dva amfiteatra, dve velike slušaonice, više laboratoriaj, bibliotečki prostor i čitaonicu. Za svakog studenta studijskog programa Fakultet obezbeđuje mesto u navednim prostorijama.
 
Fakultet poseduje opremu za savremeno izvođenje nastave u skladu sa potrebama studijskog programa.
 
Bibliotečke jedinice svojim nivoom i obimom obezbeđuju podršku nastavnom procesu studijskog programa. Biblioteka je integralni deo Univerzitetske biblioteke u Kragujevcu i svi zaposleni nastavnici, saradnici i studenti mogu da koriste resurse obe biblioteke.
 
Ostvarena je pokrivenost svih predmeta odgovarajućom udžbeničkom literaturom, učilima i pomoćnim nastavnim sredstvima. Deo nastavnog materijala dostupan je i u elektronskom obliku na veb sajtu Fakulteta.
 
Fakultet raspolože informacionom opremom. Biblioteka obezbeđuje korisnicima pristup preko Interneta i Kobson mreže. Fakultet raspolaže sa pet računarskih sala sa 75 računara koji imaju pristup Internetu. Na Fakultetu je razvedeno ukupno 161 primarnih mrežnih priključaka.
 
Fakultet obezbeđuje obuku nastavnika, saradnika i studenata u cilju efikasnog korišćenja biblioteke i informacionih resursa.
.